Udahnuti uranijum je opasno

Uz puno poštovanje za njihove nauke, to nije problem koji oni mogu da reše, niti da ga razumeju. Nauka koja se pored mnogih problema bavi i mutagenezom već punih 70 godina je molekularna biologija ili molekularna genetika. Ta nauka je odavno razumela mehanizme nastajanja mutacija i napravila njihovu klasifikaciju, uz pregršt Nobelovih nagrada.

Isto tako, pokazala je i koji tipovi mutacija imaju predilekciju iniciranja neoplastičnih (kancerogenih) transformacija. Čuveni Amesov test.

Ukratko, rad koji je izašao u časopisu PNAS (2000), strana 2.099 (PNAS je jedan od najelitnijih časopisa i glasnik je Američke akademije nauka; National academy of sciences), pokazao je da udahnuti uranijum, tj. teške alfa čestice pri prolasku kroz plućno tkivo izazivaju teška hromozomska oštećenja (lomove hromozoma, hromozomske rearanžmane i druge vrste mutacija) kao i stvaranje mutagenih i kancerogenih malih molekula, tzv. slobodnih radikala koji se šire u okolno tkivo.

Sve to je nešto kasnije potvrđeno, pogotovo po pitanju maligniteta osiromašenog uranijuma, u radu objavljenom u časopisu Chem. Res. Tox (2010) strana 373. Ko želi može da pročita oba rada.

Da ne bude zabune, osiromašeni uranijum možete držati kraće vreme u ruci. Isto tako, ako vam prašina uranijuma padne na kožu, treba samo da je što pre operete. Naime, za razliku od plućnog tkiva, velike alfa čestice teško mogu da prođu kroz mnogo deblju kožu, koja je puna mrtvih ćelija. Sasvim je druga priča o udahnutom uranijumu.

Šta reći o svugde prisutnom profesoru Radovanoviću. Možda je profesor nekad bio dobar epidemiolog. Međutim, problem je u tome što on voli da piše, i to puno i često, i o stvarima o kojima ne zna gotovo ništa.

Na primer, njegov rad (1987), na podsmeh i konsternaciju mnogih, „Epidemiological evidence on Balkan nephropathy as viral desease“ je biser njegovog neznanja. Naime, elektronska mikroskopija je uvedena daleke 1933. godine, pri čemu su ti isti ljudi odmah napravili čuvenu fotografiju virusa koji parazitira na duvanu (mosaic tabaco virus). Drugim rečima, virusi su mogli lako biti identifikovani u tkivima još daleke 1933. godine.

Gotovo je sigurno (ne pratim ovu literaturu) da je neko ko se bavio balkanskom nefropatijom rešio da proveri (sasvim legitimna ideja) prisustvo virusa u obolelim bubrezima. Uzeo je komad tkiva bubrega od preminule osobe, stavio uzorak pod elektronski mikroskop, nije video ništa i krenuo dalje drugim putem.

Međutim, prof. Radovanović ne zna ništa o tome i objavljuje svoju senzacionalnu hipotezu 54 godine posle otkrića elektronskog mikroskopa, u vreme kad su slike virusa prisutne i u osnovnim udžbenicima mikrobiologije. Usput bilo rečeno, profesoru Radovanoviću se pripisuje puno sličnih bisera.

Mislim da profesorka Grujičić ne treba da se mnogo uzbuđuje oko ponuđene opklade. Ne treba ni da odgovori na ovaj izazov koji profesoru Radovanoviću služi samo kao još jedno, izgleda životno važno, pojavljivanje u javnosti sa obaveznom fotografijom.

Naime, argument prof. Radovanovića o nekakvim listama je tanak, jer ne shvata da su razne liste opasnih materija irelevantne zbog toga jer ih određuju i kontrolišu moćne zemlje koje te supstance i koriste, kao npr. osiromašeni uranijum.

Setimo se da je prof. Radovanović u svojoj prvoj odbrani osiromašenog uranijuma uzeo kao svedoka glasnogovornika NATO pakta! Interesantno, zar ne ?!

Da završim, navedeni naučni radovi o biološkim efektima osiromašenog uranijuma predstavljaju ono što se zove objektivna, naučna istina, do sada nepovrgnuta, a razne liste koje po potrebi određuju razni moćni igrači su ono što se zove politička istina.

Autor je profesor molekularne genetike u penziji