Udba je naša sudba

Sticajem okolnosti u Danasu je objavljen i moj tekst na tu temu pod naslovom: „Dok Palme njišu grane“. Ovih dana javio mi se jedan čitalac sa više nego dobronamernom primedbom. Vašem odličnom prikazu nastanka i uloge tzv. Službi bezbednosti na našoj društveno-političkoj sceni, nedostaje jedna, u današnje vreme ključna dimenzija koja se zove kriminalizacija i privatizacija te važne državne institucije – kaže taj čitalac.

I zaista „Služba“ je odeljenje za likvidaciju političkih protivnika i neprijatelja svih vrsta, formirala još u vreme Brozovog komunizma, kada su kriminalci i pljačkaši banaka po Evropi, poput Arkana i sličnih dobili legitimacije DB-a sa zadatkom da likvidiraju jugoslovensku političku emigraciju koja se borila protiv komunizma.

U ratnom požaru u Jugoslaviji, koji su etno-sukobima zapalili Slobodan Milošević i Franjo Tuđman, „žestoki“ momci DB-a dobili su nove uloge. Postali su vođe paravojnih i parapolicijskih jedinica, uglavnom sastavljenih od fudbalskih navijača popularnih klubova, da bi svojim akcijama i pljačkama raspirivali međunacionalne sukobe i mržnju, tamo gde ih još nije bilo.

Posle Dejtonskog sporazuma, „Služba“ je svoje saradnike za naročite zasluge u ratu i mnogim likvidacijama, nagrađivala tako što im je dozvolila da u miru stiču „građanski“ identitet, preuzimajući i praktično privatizujući poznate beogradske male klubove od Obilića i Zvezdare, do Železnika i Bežanije. Oni su uz pomoć Službe svog moćnog zaštitnika, te klubove vrlo brzo dovodili do nivoa prve lige, čak i do titule šampiona države.

Samo se u „Službi“ zna, ko je i zašto likvidirao sve njih u trenucima najvećih fudbalskih uspeha. Ubijeni su kao predsednici Željko Ražnatović Arkan, Jusuf Jusa Bulić, Zoran Šijan, Branislav Trojanović – Trojke, Sredoje Šljukić, Miodrag Trlajić i Goran Mijatović. Fudbalsko podzemlje koje i danas upravlja fudbalom, krije i tajnu ubistva Branka Bulatovića, generalnog sekretara Saveza, i to usred bela dana na Terazijama u Beogradu.

Nerazjašnjena ubistva u fudbalu su međutim marginalna stvar koja interesuje samo rodbinu i prijatelje ubijenih, u odnosu na likvidacije koje su specijalci „Službe“ obavili na javnoj i političkoj sceni Srbije. Evo bilansa samo nekih, od brojnih njihovih zločina za koje svi znaju:

– Novinarka Dada Vujasinović nađena je mrtva u svom stanu 9. aprila 1994. Bila je objektivni izveštač sa bojišta na kojima službena Srbija nije ratovala, a postala je poznata i po istraživačkim tekstovima o organizovanom kriminalu. Godinama već NUNS uzalud dokazuje da su istražni organi napravili čitav niz propusta koji dokazuju da se Dada nije ubila, kako glasi zvanična verzija istrage.

– Šef policije Radovan Stojčić Badža, blizak prijatelj nekadašnjeg načelnika DB-a Jovice Stanišića, ubijen je 10. aprila 1997. u beogradskom restoranu „Mama-mia“. Vlast je saopštila da je Stojčić likvidiran u cilju destabilizacije zemlje od strane obaveštajnih službi iz inostranstva. Mnogo godina kasnije, Branko Đurić bivši šef policije Beograda izjavljuje: „Badžu su ubile cigarete“, aludirajući na sukob u podzemlju oko šverca cigareta.

– Zoran Todorović Kundak, direktor Beopetrola, generalni sekretar JUL-a i blizak prijatelj bračnog para Milošević – Marković, ubijen je 24. oktobra 1997. ispred direkcije Beopetrola na Novom Beogradu. Prišao mu je neki mladić i ispalio u njega dva kratka rafala. Vlast je prvi put pomenula političku pozadinu ubistva. Istraga, ako je uopšte i vođena, nije dala nikakve rezultate.

– Novinar Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. sa sedamnaest metaka u prolazu ka zgradi u kojoj je stanovao. Dvadeset godina kasnije Specijalni sud u Beogradu osudio je na ukupno sto godina robije rukovodioce i pripadnike Državne bezbednosti Radeta Markovića, Milana Radonjića, Ratka Romića i Miroslava Kuraka koji je u bekstvu. Tako je zvanično potvrđeno da „Služba“ ima odeljenje za likvidacije.

– Trećeg oktobra 1999. na Ibarskoj magistrali, u pokušaju atentata na Vuka Draškovića lidera SPO, ubijeni su njegovi saradnici Veselin Bošković, Zvonko Osmajlić, Vučko Rakočević i Dragan Vušurović. Tadašnji načelnik „Službe“ Rade Marković, osuđen je na maksimalnu kaznu.

– Prvi politički protivnik vlasti koga je likvidirala „Služba“ bio je Ivan Stambolić, 25. avgusta 2000. Jedinica za specijalne operacije „Službe“ kidnapovala je bivšeg predsednika Srbije u Beogradu i streljala na Fruškoj gori, po nalogu Slobodana Miloševića kako je navedeno u pravosnažnoj sudskoj presudi 2007. godine.

– Vrhunac bezumne zloupotrebe „Službe“ dogodio se 12. marta 2003. kada su njeni specijalci pod komandom Milorada Ulemeka Legije, streljali Zorana Đinđića, prvog demokratski izabranog premijera Vlade Srbije. Time je ubijena srpska demokratija u začetku, čime je trasiran put za povratak na vlast onih koji su ratnih devedesetih kriminalizovali i privatizovali jednu od važnijih institucija bezbednosti u svakoj državi.

Tako je nereformisana komunistička organizacija, koja se na početku zvala OZNA (koja sve dozna), potom UDBA (naša sudba), pa DB, a na kraju BIA, pretvorena danas u štit i mač kriminogene i pljačkaške vlasti. Problem Srbije, dakle nije političke već kriminogene prirode i zato se neće i ne može rešiti izborima koje organizuju aktuelni vlastodršci.