Udruženje građana – odličan biznis

I ne bi to zavređivalo pažnju da UG nisu postala relevantan politički faktor i odličan način za sticanje dobiti, iako su prema Zakonu o udruženjima „nedobitne organizacije“. Sam Zakon o udruženjima je nedorečen, pun pravnih rupa, nema kaznenih odredbi, nejasno je ko je nadležan za kontrolu rada udruženja itd. Za uspešan rad udruženja, preporučljivo je da predsednik bude bivši ministar ili neko prepoznatljivo lice. Sam program udruženja je potpuno nebitan, ali je jako bitno što glasnije reći „Vučiću lopovu“, i svaki dan izbaciti po jedan novi princip. To je siguran put da za kratko vreme steknete hiljade nezadovoljnih sledbenika koji u vama vide nadu, koja je svakako lažna, ali to se ne vidi, sve dok ne dođete na vlast, a onda je nebitno.

E sad dolazimo do najzanimljivijeg dela. Kako sama udruženja ne mogu da učestvuju na izborima, ista osnivaju grupe građana. Grupu građana čini uglavnom desetak poslušnih i vernih vođi udruženja, koji na kraju skupljaju kajmak. Ipak, najvažnije od svega je preći 1% na izborima. Tada pare iz budžeta ležu na račun grupe građana. Obratite pažnju, ne na račun udruženja, već na račun grupe građana, odnosno onih deset najodanijih vođi. Ako ste član udruženja, od vas se očekuje da živite od entuzijazma, i aktivnosti na društvenim mrežama, dobro došli ste na svim šetnjama i demonstracijama da što glasnije viknete „Vučiću pederu“. Vi ste broj.

Način manipulacije i finansijsku uvezanost između udruženja građana i grupe građana je do genijalnosti osmislio bivši stečajni upravnik Saša Radulović i predsednik udruženja Dosta je bilo, ali i zastupnik grupe građana Dosta je bilo, jer iskustvo stečeno u praksi ni jedna teorija ne može nadoknaditi. Svi mediji su govorili da je Sasa Radulović bio gubitnik predsedničkih izbora, ali nikada se u DJB nije više slavilo nego te noći kad su proglašeni rezultati za predsednika republike i kada je Radulović osvojio 1,41%. Cilj je bio preći 1%, i ostvaren je. Kako da se ne slavi kad je na račun grupe građana koja ga je kandidovala, opet skrećem pažnju, ne na račun udruženja, nego na račun grupe građana leglo 29.170.909 dinara, a kampanja ga realno koštala par stotina hiljada dinara. Po već ustaljenoj praksi novac se sa grupe građana prebacuju na udruženje građana. Zašto udruženje? Zato što Agencija za borbu protiv korupcije ne kontroliše rad udruženja već samo grupe građana. Zatim kad novac legne na udruženje, izmišljaju se lažni troškovi, a sa udruženja se prebacuje na firme poslanika i firmu Radulovićeve supruge, od kojih ni jedna nije u sistemu PDV, keš se izvlači, porez se ne plaća, firme po primitku novca odlaze u likvidaciju, trag se gubi, svi srećni i zadovoljni na račun građana Srbije. DJB original 1% provereno radi.

Kako je na predsedničkim izborima bilo 1,65% nevažećih glasačkih listića odlučio sam da osnujem istoimeno Udruženje i grupu građana i da Ustavnom sudu Srbije uputim žalbu i tražim isplatu od 29.170.909 dinara.

Ovakav način funkcionisanja, odnosno usitnjavanja opozicije, formiranjem novih udruženja građana pre svega odgovara vlasti. Za održavanje na vlasti, Vučiću ništa nije jeftinije nego finansiranje opozicionih grupa građana.

I dok opozicija pred beogradske izbore zamajava građane sa koje kakvim principima, u udruženjima predsednici kalkulišu samo sa jednim vrlo jasnim principom, a to je s kim je najisplativije formirati grupu građana, odnosno s kim i u kom odnosu će se deliti novac koji pripadne grupi građana.

Autor je zastupnik grupe građana nevažećih glasačkih listića