Udžbenici naši (na)sušni

Dokle god je za naše roditelje problem cena školskih udžbenika, a nije problem cena mobilnih telefona koje kupuju deci, ne piše nam se dobro!

E, sad, polako! Naravno da roditelji nisu krivi! Poznato je da su oni većinom spremni da se odreknu svega kako bi svojoj deci priuštili ono što im je potrebno. Međutim, kako su i u ovom zlatnom dobu koje ni ne osetiše, a koje izgleda prođe a mediji sa nacionalnom frekvencijom nas o tome ne obavestiše, morali da prepoznaju sami šta je danas „mast hev“ ili kako se nekad u srpskom govorilo „conditio sine qua non“, pravilno shvatili da je to telefon, morali su da se odluče za tu opciju nauštrb udžbenika.

Čitavoj situaciji je pripomogla i država. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva se, kao izdavač koji je decenijama imao monopol na izdavanje, malo uljuljkao u svoj položaj i osim korica, dimenzija i donekle kvaliteta, nije u svojim izdanjima menjao ništa. Istina, udžbenike za pojedine predmete su pisali neki novi, vlasti podobni autori, ali to nije donelo novi kvalitet – neretko i naprotiv. S druge strane, liberalizovano je tržište, u konkurenciju su ušli još neki izdavači koji su, najpre agresivnom kampanjom, a kasnije i još ponečim, počeli da ulaze u naš školski sistem.

Vruć krompir je naravno dat školama, tj. prosvetnim radnicima koji su morali da odaberu koje udžbenike kojih izdavača će preporučiti svojim učenicima. I haos je rođen! To je nekima itekako odgovaralo u vreme kada je znanje degradirano, devalvirano, nepotrebno i kada su umesto znanja, naše školstvo prepravile reči kao što su kompetencija, ishodi i slične… Već poslovično popravljanje i „štimovanje“ ocena, hiperprodukcija vukovaca lepo su zamaskirali problem. Davanje jedinice postalo je jeres i način da se u posao prizovu razni prosvetni činbenici (inspektori, savetnici i ini stručnjaci) neretko bez ikakvog ili sa vrlo malim iskustvom rada u nastavi…

I šta su u takvoj atmosferi postali udžbenici? Ništa! Obavezica koju će ispoštovati pretendenti na bolje ocene, dok će se oni drugi nekako snaći. Tu je i internet. Nešto što u svom džepu na svom pametnom i skupom telefonu ima svaki srednjoškolac i malo stariji osnovac. Internet ima jednu pozitivnu stranu: na njemu se može naći svašta! Ali ima i jednu negativnu: na njemu se može naći svašta…. Učenik nepotkovan znanjem lako može da zaluta… Projekat besplatnih udžbenika koji je preko svoje fondacije pokrenuo g. Alek Kavčić, dodatno je, čini se, uneo konfuziju, rasplamsao sukob sa privatnim izdavačima ali i razobličio neke sitničice u vezi s njihovim radom. Takođe, ostavio je otvoren problem čitanki za gradivo književnosti zbog neregulisanih autorskih prava… A čitanka je važna stvar! Skup odabranih, neretko i antologijskih dela kao i svedočanstvo vremena u kojem su nastale (kao i naš prvi bukvar). Danas učenicima služe za jednokratnu upotrebu i većina ih nakon završenog razreda jednostavno prodaje za simboličan novac novim generacijama. Pre neku deceniju, smejali smo se šali u tada popularnoj hit predstavi, Audicija, kada jedan od kandidata na pitanje profesora „šta imate od škole“ odgovara – „čitanku“. Današnjim klincima bi ova „laka fora“ bila nerazumljiva.

I taman kad se stvorila atmosfera da su udžbenici kao i samo znanje nepotrebni stižu najave iz Vlade da će se od sada posebno pozabaviti pisanjem udžbenika! Ne radujte se! Neće to promeniti ništa! Naime, pomenuta najava odnosi se pre svega na udžbenike istorije koji će ispraviti dosadašnje „nepravde“ i predstaviti učenicima pravu istoriju Srba pre svega (onu po kojoj smo mi narod najstariji, koji je imao sve mnogo pre drugih i ostale stvari dosad rezervisane za opskurne televizijske emisije i skaradna novinska izdanja. Biće samo jedan problem u svemu ovome: kako objasniti deci šta se dogodilo i kako smo posle tako svetle istorije došli ovde gde smo sada?

Druga stvar koju treba ispraviti je pitanje Jasenovca i ostalih ustaških zločina dosad, kažu „jedva pominjanih u literaturi a i javnosti. Možda su u pravu? Možda su Kameni cvet napravili vanzemaljci (kao i piramide), cifru od 700.000 stradalih je pomenuo neki D.B. u emisiji Ćirilica još 1979-te, poema Jama je posvećena zločinima u Ruandi (zbog čega je u vreme OVE vlasti izbačena iz školskog programa). a Dara iz Jasenovca je prvo „umetničko“ delo koje se bavi ustaškim zločinima…

Ne deluje dobro? Ne, ali jeste logično s obzirom na to da se kod nas istorija još uvek vrlo intenzivno piše i pisaće se u godinama koje dolaze.

A šta će biti s udžbenicima generalno? Ma, nema veze! Za edukaciju jeftine radne snage, oni i nisu mnogo potrebni.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.