Proizvodnja električne energije u termoelektranama „Nikola Tesla“ (TENT), koje proizvode oko 50 odsto ukupne električne energije u Srbiji, najviše zavisi od uglja koji im se isporučuje iz rudarskog basena Kolubara.
Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“ (JP EPS) nije stabilizovalo eksploataciju uglja u ovom rudarskom basenu, a time ni proizvodnju električne energije u TENT-u još od poplava 2014. godine. U poslednjih pet godina nije obavljena sanacija, koja je morala biti završena za najviše godinu dana. Glavni razlog za to su potpuno nekompetentni kadrovi koje je na rukovodeće položaje u EPS-u postavila aktuelna vlast, odnosno njena stožerna stranka. Na rukovodeća mesta u EPS-u od 2012. godine postavljeni su portparoli aktuelne vlasti, učesnici rijaliti programa, članovi stranaka vladajuće koalicije sa kupljenim diplomama… Najbolji primer je sam generalni direktor EPS-a koji je, što je opšte poznato, pre dolaska uEPS držao pečenjaru.
Iako se još u leto prošle godine znalo da za zimu 2018./2019. godine neće biti dovoljno otkopanog kvalitetnog uglja za planiranu proizvodnju u TENT-u(što je, naravno, skrivano od javnosti), ništa se nije preduzelo u smislu pravovremenog, dugoročnog, ugovaranja većeg uvoza električne energije ili akcija u javnosti u cilju uštede struje u zimskom periodu. Ovakve akcije su pre vlasti sadašnjeg režima bile redovne u kampanji EPS pred zimsku sezonu kada se naziralo da proizvodnja neće moći da zadovolji potrošnju.
Nedavno su iz EPS stigla obrazloženja da je to javno preduzeće, usled nedovoljne proizvodnje, bilo prinuđen da uveze veće količine električne energije od planiranih u novembru i decembru 2018. godinei u januaru 2019. godine. Tako je neto uvoz (razlika kupljene i prodate električne energije na tržištu) u novembru 2018. godine bio 117 gigavat-časova (GWh), u decembru 2018. godine 385 GWh, a u januaru 2019. godine 299 GWh. Ukupan neto uvoz za ova tri meseca je iznosio oko 800 GWh. Cena električne energije na tržištu je u toku godine najskuplja u periodu decembar-januar kada je potražnja najveća. Tada cena megavat-časa (MWh)iznosi više od 100 evra, naročito ako je u pitanju interventan (neplaniran) uvoz. Zbog toga je EPS na prethodno pomenuti uvoz potrošio blizu 80 miliona evra, čime je ozbiljno ugroženo finansijsko poslovanje kompanije.
A onda se situacija u EPS-u preko noći promenila po pitanju proizvodnje električne energije. Tokom februara 2019. godine neto izvoz je bio 135 GWh, a tokom prvih pet dana marta više od 60 GWh. Poslednjih dana EPS izvozi oko850 megavata (MW) konstantne snage, što jenešto manje od maksimalne snage oba agregata u TENT B.
Kao što je već pomenuto,cena električne energije na tržištu je najveća krajem decembra i okoNove godine, kada je EPS intenzivno uvozio električnu energiju. Cena pada tokom godine da bi minimum dostigla u aprilu i maju, kada je potrošnja u Evropi najmanja a proizvodnja u hidroelektranama najveća, pošto se tope snegovi na planinama i hidroelektrane rade maksimalnom snagom. U februaru i martu cena električne energije na tržištu je manja nego u decembru i januaru. Činjenica je da je EPS u protekla četiri ipo meseca uvozio po visokoj ceni u decembru i januaru, a onda preko noći krenuo da izvozi po nižoj ceni u februaru i martu.Da li je moguće da je planiranje rada čitavog elektroenergetskog sistema Srbije na godišnjem, odnosno sezonskom nivou, u EPS-u toliko loše da se električna energija u zimskim mesecima uvozi po visokoj a izvozi po niskoj ceni? Ili je zapravo reč o smišljenoj akciji da treće strane zarade velike sume novca na štetu JP EPS i građana Srbije, odnosno da se na taj način ogroman novac sliva u privatne džepove pojedinaca koji su u sprezi sa aktuelnom vlašću?Tako se kompanijama bliskim režimu omogućava da zarade ogromne profite na uvozu električne energije kada je njena cena najveća moguća ali i na nepotrebnom izvozu električne energije onda kada je njena cena najmanja, a sve to preko leđa EPS-a i osiromašenih građana Srbije. Ovakvo poslovanje je siguran put da se EPS kao preduzeće od strateške važnosti po državu, rukovođeno nestručnim poslovodstvom čija je jedina vrlina slepa poslušnost aktuelnom režimu, sigurno dovede do ivice provalije i prosjačkog štapa. Zato se postavlja pitanje da li je to i stvarni cilj aktuelne vlasti kako bi se u pogodnom trenutku ponovio scenario sličan onome po kojem je privatizovan PKB?
Uprkos tome što je kompanija napravila veliki gubitak u poslovanju, što je pre svega zasluga direktora direkcija za trgovinu električne energije i direktora direkcije za proizvodnju, ne vidimo da je neko zbog ovakvih katastrofalnih poslovnih poteza snosio bilo kakve posledice a ubeđenja smo da se to neće ni desiti.Po ko zna koji put pokazaće se da je sve rađeno po odobrenju onih koji danas upravljaju svim segmentima države. Postavlja se i pitanje koliku bi štetu državi i EPS-u takvi kadrovi trebalo da nanesu da bi bili smenjeni. Da li se šteta meri u milijardama evra? Odnosno, koliku bi štetu generalno državi Srbiji trebalo da nanese aktuelni režim da bi bio smenjen i poslat na smetlište istorije?
Odbor Narodne stranke za energetiku
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.