Ujedinjeni protiv kovida i protiv zla

Iskreno meni lično više odgovara naslov Ujedinjeni protiv zla, jer ovo sto nam se dešava je čisto i nepatvoreno zlo koje emenira vlast, pa i zdravstvena.

Broj jedan tvrdi da je povećanje broja zaraženih posledica protesta na kojima po njegovim rečima učestvovalo najviše 4.001 osoba, a nije posledica derbija sa 20.000 ljudi, izbora i mitingovanja.

Gotovo svi čelnici SNS koji su neprimereno slavili razboleli su se od kovida…

Pa pokušaj uvođenja policijskog časa Broja jedan je bio izraz loše epidemiološke situacije, a ne naknadni protesti ako me logika još služi. Što je predlagao policijski čas ako su epidemiologija, Kon i Tepavčević bili mirni?

Živimo u zemlji gde još nismo dostigli dno ma koliko se Broj jedan i njegova grupa stalno trudili.

Zbog toga je 3.000 lekara koji su potpisali peticiju Ujedinjeni protiv kovida nešto najbolje što se desilo u novijoj srpskoj istoriji.

Toliko je snage i poštenja u tim ljudima da sam zadivljen. Imaju volju, a volja je stvar jakih dok su želje stvar slabih, jednom je upozorio Vladan Desnica.

Samo potpisivanje znak je hrabrosti i volje. Nažalost, nismo društvo revolucije.

Ova grupa mora da postoji i uputi predloge za temeljno preuređenje zdravstvenog sistema, koji odavno opstaje na planu entuzijazma pojedinaca – onih potpisnika koji svakodnevno ulaze u kovid centre žrtvujući neki i svoj život!

Nema okolišanja kada su u pitanju ovi ljudi – to su heroji, mnogo veći od onih koji ovih dana primaju ordenje.

Vulinovo odlikovanje nije smešno nego tragikomično, i pokazuje da je Semjuel Beket imao pravo – mi smo postali društvo apsurda.

Ovaj mudri Irac je savetovao ne da čekamo Godoa već da se bavimo najvećim poslom čoveka, koji se sastoji se u tome da zna šta sve mora da uradi da bi bio čovek.

Dakle, moramo postati ljudi što bi rekao patrijarh Pavle.

Mi koji smo predugo čekali da se vlast seti da postojimo, da nas je malo i da smo slabo opremljeni, najzad smo podigli glavu.

I po prvi put sam ponosan što sam deo ove struke. Verujem da je zadatak grupe mnogo veći od borbe protiv Kriznog štaba, koji praktično ne postoji.

Postoje SNS kadrovi, od napirlitano propotentne Darije Kisić, koja je izučila kompletan priručnik o partijskom bezobrazluku, pa poput Šojića odgovara na pitanja koja nisu postavljena, sve do preplašenog potpukovnika koji bezgranično podržava predsednika ili Gorana „Da, predsedniče“ Stevanovića, potpisnika peticije o podršci Vučiću.

Zbog čega tvrdim da su brojke o testiranim lažno povećane?

U niškom Vatrenom oku mogu se uraditi do 1.000 analiza dnevno, nek u beogradskom mogu još dve. Gde se radi preostalih 7.000?

Ako pretpostavimo da je za uzimanje uzoraka i obradu podataka potrebno prosečno deset minuta, onda znači da Srbija dnevno utroši 100.000 minuta za testiranje.

To je 1.666 sati ili čak 69 dana. Neka deset institucija testiraju PCR.

Znači, svakoj treba više od 6,9 dana da urade posao.

A mi dobijamo 10.000 testiranja dnevno?

Očekujem da pravdoljubivi pukovnik ukaže na moju zabludu i otkrije gde grešim. Od ministra iz Zemuna odavno ne očekujem ništa.

Laganje je jedina čovečja privilegija koju nemaju druga živa bića.

Pitam vlast u ime grupe da odgovori gde se sve rade testiranja i može li se dnevno dobiti informacija koliko ko radi PCR testova?

Slučajno smo saznali da se i serologija računa u testiranje, što verovatno smanjuje dimenziju laži. Ali i to je potrebno razdvojiti: koliko PCR testiranja, a koliko serologije? Šta kaže Kon?

Nažalost, ovaj partijski štab ne interesuje istina jer je u neiskrenim odnosima najteže izreći istinu. Dostojevski je rekao „najglavnije je, samom sebi ne lažite.

Onaj koji sam sebe laže, i svoju rođenu laž sluša, taj dolazi dotle da nikakvu istinu ni u sebi, niti oko sebe ne razlikuje, nego dolazi, dakle, do nepoštovanja i prema sebi i prema drugima“. Dakle, Krizni štab nije naš cilj. Šta raditi?

Uz pomoć divnog kolege doktora Radeta Panića, čestitog i hrabrog čoveka krenuti u proces promene zdravstvenog sistema.

Moraju se temeljno preurediti Zakon o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju, koji su ostali isti kao u vreme Josipa Broza.

Navodno je sve dostupno i sve besplatno, a nije ništa. Sa promenjenom zakonskom regulativom neće se moci izboriti čak ni ondulacija nove ministarke.

Naravno, primarni zadatak grupe je da neguje solidarnost, da se pazimo i poštujemo. Samo postojanje grupe je veliki uspeh.

Nek traje.

Piše koleginica u grupi a meni suze naviru: „Hvala kolegama jer su nam pružili priliku da pokažemo da nismo beskičmenjaci. Jer da oni nisu pokrenuli inicijativu ja bih se i dalje vraćala kući sa posla plačući od bespomoćnosti i ne znajući da imamo ovoliko istomišljenika…“

Već sada smo kamen u cipeli vlasti. Žuljamo ih. Tek će se svetiti. Ali 3.000 solidarnih ljudi (a biće ih i više) su strašna snaga, koja ce onemogućiti osvetu bahatih SNS kadrova u bolnicama i kovid centrima.

Uskoro očekujem direktive Broja jedan kako da se obračuna sa nama. Nema mu pomoći. Lekari koji poštuju Hipokrata su neuništivi….

Nek nas hrabro kao i do sada vodi Rade Panić. I ja ću se jače pridružiti čim ozdravim. Ova grupa uz sve očekivane dileme na može i neće propasti.

Moramo postati nukleus promena u društvu. Jer ukoliko se ne promeni, Srbija propada. Svi potpisnici moraju biti svesni odgovornosti koje imaju. Menjamo zdravstvo a menjamo društvo.

Srećne nam rane, junaci….

Autor je redovni profesor Medicinskog fakulteta u Nišu