Koliko je uključivanje građana u proces donošenja odluka nedosanjani san vidi se i po predsedničkim izborima. Nijedan od kandidata nema platformu za uključivanje građana. Niko se nije približio običnom građaninu.
Kampanja kandidata vladajuće koalicije zasnovana je na moći koja proizilazi iz strukture vlasti, kontrole medija, novčanim sredstvima i strahu građana. Sa druge strane opozicija je ušla nespremna u izborni proces. Iako je kampanja skraćena kandidati koji su planirali da se kandiduju trebalo je još pre godinu dana da osmisle strategiju i platformu za uključivanje građana. Ovako sve se svelo na potpise za kandidaturu i kontrolore za izbore. Nisu razumeli šta znači glas, kako se dobija. Kampanja se svodi na međusobno prepucavanje opozicije ko je u pravu. Umesto da se zaorala duboka izborna građanska brazda minorne stranke dobijaju bez potrebe prostor a ni same ne mogu skupiti autobus građana. Da su kojim slučajem raspisani parlamentarni zbori opozicija bi se raspala i stavila bi predsedničke izbore u drugi plan.
Strategija opozicije za povećanjem izlaznosti sa više kandidata može se posmatrati i sa druge strane. To slabi sinergiju kod građana, unosi konfuziju i umanjuje ozbiljnost. Jer izbori su najozbiljnija stvar za jednu zemlju, tu nema mesta za parodiju i sprdnju. Da bi se napravile pozitivne promene u društvu potrebni su ozbiljni ljudi, pošten pristup građanima.
Bez obzira na mnoge manjkavosti građani imaju više mogućnosti za izbor. Nisu baš svi kandidati loši i pokvareni. Na građanima je da se odluče prema kvalitetu života koji žive. Neka im ne budu u fokusu teme Kosovo, BiH, NATO, Rusija itd. već sopstveni novčanik i frižider i ostvarena prava kada dođu na šalter.
Autor je iz Centra za istraživanje u politici Argument
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.