„Uklonimo pola gradiva, vratimo dobro u škole“: Pismo roditelja malog maturanta o njihovom viđenju školskog sistema

Polagao je i ispit iz matematike za pristup specijalizovanim odeljenjima, na tom ispitu je zaradio 148 bodova. Ovim rezultatima je omogućio sebi da upiše srednju školu po svojoj želji. Pošto je, dakle, osnovna škola za nas gotova, osećamo potrebu da obrazovnom sistemu vratimo nekakvu povratnu informaciju, opšte mišljenje o doživljenom.

Pre svega, o dobrom. Škola je tehnički sasvim korektno opremljena. Svima drage „tetkice“ su ljubazne i predusetljive. Direktor, svi nastavnici, draga učiteljica i posebno poštovana razredna su sve vreme bili pravi profesionalci, mesto oslonca, glas razuma.

Komplikovana vremena korone smo, smatramo, svi zajedno dobro pregurali uz zajednički trud i strpljenje. Svi gorenavedeni numerički rezultati su posledica isključivo rada u školi, ni jedan jedini dinar nismo dali za privatne časove. Nemerljivi vaspitni rezultati nisu i zanemarljivi, naprotiv – jedini su i zaista važni: naš je sin dobar čovek.

Konačno, puno smo sreće imali i sa roditeljima druge dece u odeljenju: naša Viber grupa je bila oličenje koncentracije na temu.

Nažalost, o nastavnom planu i programu, tom fundamentalnom razlogu za bilo kakvo školovanje, nemamo dobro mišljenje. Nastavni programi su prepunjeni sadržajima; stanje kašnjenja za gradivom i nedostatak vremena da se „hućne“ sistematski umara. I sve je tako iako u osnovnoj školi – još jednom: nažalost! – nema ni pomena o fundamentalnim znanjima kakve su psihologija, ekonomija i sociologija.

Ako bismo morali da uperimo prst u krivca, to bi bila matematika. Ne želimo da pretvorim ovaj tekst u nabrajanje primera, neka dobronamerni čitalac nađe samo gradivo matematike za peti razred, videće sve: od prirodnih brojeva i skupova, preko geometrije i vektora, razlomaka u tri dela do naravno uglova. Mnogo je, ljudi, previše je. U pitanju je osnovna, obavezna škola, pa i znanje koje se iz nje nosi mora biti i osnovno i obavezno.

Svi ostali predmeti u većoj ili manjoj meri prate ovu matematičku, usudićemo se reći histeriju. Srpski jezik je težak sam po sebi, vremena su takva da ljudi sve manje čitaju, što je proces kojem nikako ne pomaže analitičko izučavanje jezičkih elemenata.

Pohvalio bih biologe, mislim da je reorganizacija gradiva sa klasifikacionog sistema iz našeg vremena na sadašnji funkcionalni sistem uspeh, te da je pravi put ideja da se ne može završiti osnovna škola ako se ne zna šta je ćelija i da će potrošiti koliko god vremena treba dok svi ne utuve u glavu šta je ćelija.

Sugerišemo matematičarima da se fokusiraju na to da niko ne može da izađe iz osnovne škole dok ne nauči koliko je koštao šećer pre nego što je poskupeo 20 odsto.

Smatramo da je najteža posledica prevelike količine gradiva suštinski pogrešna ideja po kojoj je u osnovnoj školi jedini uspeh odličan uspeh. Osam godina smo gledali kako su svi zaboravili da su numeričke ocene obične cifre, skraćeni način zapisivanja stvarnog stanja ljudskog znanja. Svi smo mi tačke na Gausovoj krivoj normalne raspodele koja svoj maksimum ima oko pojma „dobar“.

Svega na svetu najviše ima dobrog, pa i u školi mora tako biti: najviše mora biti dobrih učenika, najviše mora biti dobrih ocena. Dakle, na sve strane trojke, dame i gospodo. Četvorke povremeno, kada se desi nešto baš veoma dobro. Petice izuzetno, u prisustvu veličanstvenog i, da, nonšalantnog. Dvojke tek u trenutku slabosti. Jedinice možda i to samo za potpunu nezainteresovanost. Trenutno, nažalost, roditelji plaćaju privatne časove, nastavnici gledaju šta će kome dati a ne šta je ko zaradio, učenici imaju osećaj da je samo odlično dovoljno dobro. I nismo u pravu, ništa tu nije trenutno, sadašnje stanje traje decenijama. Ceo osnovnoškolski sistem je stoga prenapregnut, nervozan, od svega umoran.

U zaključku pozivamo: uklonimo polovinu gradiva koja se obavezno, osnovnoškolski mora „usvojiti“, uklonimo ga odmah danas, kad već nismo juče! Opustimo se. Dajmo prostora nastavnicima da izađu napolje sa đacima, da razgovaraju, da gube vreme, da izvuku iz đaka ono što ni sami đaci ne znaju da imaju. I najvažnije: vratimo dobro u centar naših želja i stremljenja.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.