U medijskim rubrikama tipa Arhiv ili Dogodilo se na današnji dan događaji 5. i 6. oktobra 1988. godine u Novom Sadu uglavnom se karakterišu kao rušenje ili smena vojvođanskog rukovodstva i „Događanje naroda“ ili takozvana jogurt revolucija.
Ti događaji od pre 29 godina imali su mnogo značajniji uticaj na sve događaje u bivšoj SFRJ.
Tih dana odigralo se finale putujućih cirkusa u režiji režima Slobodana Miloševića, koji od 9. jula kruže vojvođanskim gradovima i selima tražeći poništenje autonomnih pokrajina Vojvodine i Kosova. Uz crkvenu ikonografiju svetaca, veličani su pravoslavlje, uzvikivane i nošene parole „Dole Ustav“, „Spalićemo Ustav“, „Oj, Srbijo iz tri dela bićeš opet cela“, „Care Lazo, nisi im’o sreće, da se Slobo pored tebe šeće“, „Slobo Slobodo!“…
U Novom Sadu se prolio jogurt, razbijena su stakla, demoliran centar. „Odnarođeno“, kako se tada pisalo i govorilo, vojvođansko partijsko rukovodstvo je podnelo ostavke, u Vojvodini i na Kosovu su sledile političke i novinarske diferencijacije i nacionalistička i populistička histerija. Krenulo se u oživotvorenje „nepostojećeg“ Memoranduma SANU, pohod na „celu“ Srbiju bio je brutalan. Zatim se „institucionalno i vaninstitucionalno“ (kako je tada govorio neprikosnoveni vođa S. M.) krenulo u „zaštitu srpskog naroda“ u drugim republikama, bio je to ratni pohod na Veliku Srbiju.
Pobednici Osme sednice CK SKS Srbije dobijali su bezbrojne, uglavnom dirigovane, telegrame podrške, ali je takozvano događanje naroda, koje je trajalo duže od tri meseca u Vojvodini, prvi put omogućilo da se uličnom halabukom menja ustavni položaj zemlje. Skupština Vojvodine je u iznuđenoj situaciji dala saglasnost na promenu Ustava, dok se na Kosovu to nije desilo.
Nakon državnog i partijskog puča u Vojvodini uz pomoć naroda (ne i građana), koji su politički marketinški stratezi nazvali „antibirokratska revolucija“, sledi odmazda. Ona je u Vojvodini višestruka: politička, ekonomska, svojinska, pravna, socijalna! Kadrovska čistka bila je temeljna i svestrana: u medijima, društvenim preduzećima, zdravstvenim ustanovama, prosveti, naučnim institucijama, izdavaštvu, sudovima, upravi, policiji, lokalnoj samoupravi, pokrajinskim organima i organizacijama…
„Jogurt revolucija“ bila je uvertira u raspad bivše domovine. U Vojvodini je proterivano nesrpsko stanovništvo, velikodušno su građanima nuđeni bespovratni prevoz u jednom pravcu i po jedan sendvič za put onima koji putuju kraće (Hrvatima i Mađarima), a onima koji putuju duže (Slovacima) dva sendviča. Srbija je upala u platni promet SFRJ…
Nažalost, dogodili su se rat i krvoproliće. Retoričko, ali i istorijsko, pitanje je da li bi se desili Vukovar, i Srebrenički genocid… da je bilo snage i volje da se spreči ustavni puč u takozvanoj antibirokratskoj revoluciji.
Dvadeset devet godina posle tih događaja Kosovo teži članstvu u Ujedinjenim nacijama kao ravnopravna članica. Vojvodina je unutrašnja kolonija u državi Srbiji. Kosovci su se odlučili za samostalnost, a Vojvođani nisu prihvatili na referendumu ustav koji im daruje nesuštinsku, odnosno autonomiju bez autonomije. Građanke i građani Vojvodine su i dalje bez ustavnih prava, što je zatražila Mirovna konferencija u Londonu pre četvrt veka.
Ova država danas je daleko od Srbije iz tri dela koja će postati cela, dakle nije ni Srbija, a ni Srbijica. Najviše podseća „Na nešto između“ (naziv filma Srđana Karanovića). Glavni i suštinski razlog svih nevolja i nedaća s kojima se suočava „Nešto između“ su unitarna država i centralizam. Centralizam je sve grublji, najbolji primer je imenovanje direktora svih škola u državi od strane ministra. Unitarizam, centralizam i nacionalizam uz podršku Crkve su pogubni za ovo društvo. Ukoliko se nešto suštinski ne promeni u ustavnom i političkom pravnom sistemu, Vojvodina ne postane ravnopravni subjekt u zajedničkoj državi, sa vraćanjem ustavnih prava, koje podrazumevaju i federalni odnos i zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast i raspolaganje imovinom i prirodnim i radom stvorenim resursima, „Nešto između“ je na dobrom putu da postane Srbijica. Pre skoro trideset godina se mnogima činilo da je Srbija iz tri dela završena stvar. Ali nepoštovanje ustavnih, građanskih, nacionalnih i drugih stečenih prava dovelo je do sadašnje situacije.
Ukus prokislog jogurta je gorko podsećanje!
Autor je bivši predsednik Vojvođanskog kluba
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
