Ulazak u EU ili prijateljstvo s Rusijom

Tolika žestina je neupućenima čudna jer ti isti intelektualci su oštri kritičari našeg predsednika, a nama naš i ruski predsednik izgledaju kao rođena braća – i jedan i drugi drže u svojim rukama sve poluge vlasti, od policije i sudstva do skupštine.

Tako izgleda nama laicima, ali posvećeni u božje i zemaljske tajne ne primenjuju iste aršine za male i velike vladare.

Oni razmišljaju višom, božanskom logikom, oličenoj u devizi: Što je dozvoljeno Jupiteru, nije dozvoljeno volu.

Drugim rečima, naši intelektualci nemaju kritičku distancu prema Putinu iako znaju za njegovu strahovladu – smenjivanje, hapšenje, pa čak i likvidaciju neistomišljenika, zato što imaju na srcu i umu viši razlog, božanski raison d’ettre – oni u Putinu vide duhovnog vođu sveta, misionara sa svetim ciljem da savlada ili bar obuzda svet Satane, na čelu sa Amerikom i njenim golim materijalnim interesom.

To što je i današnja Rusija kapitalistička za njih je nebitno jer je to uzgredna i prolazna odlika ruskog društva, koje je na putu da pod Putinovim vođstvom postane svetionik sabornosti i duhovnosti, (slovenska) duša sveta naspram Đavolovog carstva zla.

Takođe je nebitna Putinova trenutna suspenzija slobode jer je zapadna demokratija već u načelu oruđe đavola, samo odvlačenje od patrijarhalne sabornosti i pravoslavne duhovnosti.

To su jedine ljudske vrednosti, a evropske vrednosti su samo šarena laža, manipulacija svetskih oligarha i tajkuna.

Zato evroatlantskoj demokratiji treba zatvoriti vrata, a njene protagoniste prognati.

Naši intelektualci lako tumače razliku u standardu Zapada i Istoka – Zapad čine bivše imperije, koje su opljačkale kolonije i prenele bogatstvo u svoje zemlje.

A zemlje koje nisu imale kolonije, kao Finska i Švedska, imaju visok standard zato što ih je pomogla Amerika, „kupila“ ih da budu mirne i poslušne.

Iako prevashodno zauzet svetskom misijom, Putin koliko stigne i kad god može pomaže i nas, braću Srbe.

Pre svega, da nije njega, Kosovo već dve decenije ne bi bilo naše već samostalna država.

Ovako je jedna nikakva, „samoproglašena država“.

Rusija nam ne može odmah vratiti Kosovo, ali to će učiniti čim se promeni aktuelna konstelacija moći u svetu, koja trenutno okuplja Ameriku i veliku bulumentu njenih kolonija – SAD, Kanadu, Japan, Južnu Koreju, Nemačku, Britaniju, Francusku, Italiju, Španiju, Australiju, Novi Zeland, Izrael…

Samo malodušni misle da do prevage Istoka neće doći u dogledno vreme.

Naprotiv, Zapad naglo truli, njegova kohezija postaje adhezija.

Propast Zapada je neminovna, nebitno je što vodeća sila Zapada – Amerika – ima vojni budžet veći nego narednih deset zemalja sveta. Ta prednost brzo će se istopiti, američki resursi su ništavni prema ruskim.

Ceo Zapad će uskoro propasti, tek što nije.

Sa promenom svetske konstelacije moći, za povratak Kosova glasaće sve članice Ujedinjenih nacija.

Argumenat da „samoproglašena država Kosovo“ neće poslušati tu odluku je nebitan, jer mi imamo pravo da svoju svetu zemlju vratimo i milom i silom – na to nas obavezuju vera, istorija, kultura… čitav nacionalni identitet, jer „Kosovo je kolevka Srbije“.

Kosovski Albanci neće mirno i ćutke prihvatili povratak, ali to patriotske intelektualce ne brine jer je, po njima, to narod nižeg civilizacijskog nivoa, koji treba da bude zahvalan, čak srećan, što živi u našem plemenitom okrilju – neće im biti zabranjeni običaji, vera i sve drugo što im pripada po pravu manjina.

Doduše, pošto je reč o nerazumnom i neobuzdanom narodu, postoji mogućnost da ih prisilan suživot iritira i podstiče na razne vrste pobuna, čak i na terorizam. Moraćemo da ih obuzdavamo sa sto hiljada vojnika ili policajaca, ali sve se može kad se mora!

I za nas i za Ruse su aksiomi da je Zapad pocepao Sovjetski Savez i Jugoslaviju, sa ciljem Zavadi pa vladaj; da su ostale zemlje priznale kosovsku državu po diktatu Amerike, da mi nikad ni za šta nismo bili krivi i da smo sa braćom Rusima na meti zloduha samo zato što smo jedini pravi hrišćani.

Na Zapadu još kola lažna optužba da je raspadu Jugoslavije doprinela i rigidnost tadašnjeg srpskog rukovodstsva – odbijanje svih modela nastavka zajedničke države osim čvrste federacije: federacije, konfederacije, modela 4 + 2; neprihvatanje granica republika-država po AVNOJ-u…

I Putinov i naš aksiom je da su demokratske zemlje američki pioni, pudlice zavisne od koski i mrvica hleba koje im Amerika baci.

200 SI smatraju nesuvislom optužbu da smo sporove sa Kosovarima umesto dijalogom rešavali čvrstom rukom. Bolje rat nego pakt sa neprijateljima! Evropska unija obilato pomaže izgradnju infrastrukture u zemljama kandidatima za EU, ali mi znamo za jadac!

Taj tobožnji altruizam je goli egoizam! Puteve, pruge, mostove, tunele … ne grade za nas već za sebe! Nemci, Francuzi, Šveđani i drugi stranci imaće bržu i bezbedniju vožnju ka Grčkoj, Turskoj, Aziji…

Pred nama su dva puta: da što pre sa ostatkom Zapadnog Balkana uđemo u EU ili da ostanemo prijatelji Rusije. Sramota je, misle 200 SI, da mormonskom Zapadu prodamo veru za večeru, da budemo patuljasta američka kolonija umesto da vo vjeki vjekov prigrlimo blagorodnu majku Rusiju! Krv nije voda!

Autor je astrofizičar