Ulice Blagoja Jovovića i Klausa fon Štaufenberga

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Za mene je još luđe preimenovanje Borske ulice u ulicu Bahtijara Vagandzabe, tako nešto, Azerbejdžanski pisac!? Lude li vlasti, Gospode Bože!

   1. U NS imamo ulicu Melhiora Erdujheljija, pola grada nema šanse da zapamti i izgovori naziv…

2. U Bambergu u pešačkoj zoni starog grada stoji spomen ploča Klausu Fon Štaufenbergu. Bio sam u Bambergu nekoliko puta i kada god sam prolazio tuda uvek je ispod te ploče stajao buket svežeg cveća.

   1. I sta sa time?

      1. I šta sa tobom?

3. Nikad više ludaka u Srbiji, Crnoj Gori i BH. A najtragičnije je kad su među njima i istoričari i političari. Slavljenje zlikovaca, ratnih zločinaca- to je za psihijatriju. Očito ovo je masovno ludilo. Nekad je teško naći normalnog.
   Kad u ovom balu ludaka učestvuju i mediji- tu nema spasa.
   Novine Danas nemaju budućnost, one nisu interesantne. Bez mržnje, huškanja, laži…. To narodu treba, to je hrana za pučko ludilo.

   1. Mislim da biste i Vi, možda, trebali da posetite psihijatriju? Da Vam malo dovedu u red ono što Vam se dešava u glavi i što biste Vi hteli da artikulišete ali nikako ne uspevate.“Šta ste izvoleli hteti“ gopodine?

   2. Rehabilituju svoje familije. Ogroman broj ljudi u institucihama ima rodjake kohi du saradjivali sa okupatorom. I sada mi treba da ih razumemo i da im dahemo ulice. Zato smo tu gde jesmo. Ali rehabilitacihe zlocinaca su pocele kod demokratskih vlasti sto je jos gore. Zato smo u blatu

4. O legitimnosti atentata na Pavelica moze se razgovarati, ali ovaj autor iznosi nekoliko vrlo dubioznih argumenata. Prvi je poredjenje sa neuspelim atentatom na Hitlera u julu 1944. Tu je u pitanju bio atentat na aktuelnog vodju Treceg rajha, i da je taj atentat uspeo imao bi velike istorijske posledice, buduci da bi verovatno zaustavio holokaust, a pritom bi sprecio i potpuno unistenje Nemacke do kojeg je doslo jer se Hitler borio do poslednjeg dana. Dakle to se ne moze porediti sa atentatom na Pavelica mnogo godina posto je on postao begunac. Da je neko pokusao atentat na Pavelica u jeku ustaskog genocida onda bi se o nekakvom poredjenju i moglo govoriti. Drugo, ovaj autor kao relevantan navodi podatak da se atentator ispovedio u Ostrogu i da stoga nije slagao. Ovakav argument je u najboljem slucaju neozbiljan, kao i pozivanje na Cvijica. Prosto receno, trebaju nam neki bolji dokazi nego sto je ‘majke mi’ atentatora i njegovih saradnika.

   1. Tako je!

      1. Bukvalno isto htedoh napisati ali vidim da ste vec artikulisali stavove koje delimo.
         Ostaje mi samo da ih potpisem.

   2. Šta je sporno u vezi atentatora na Pavelića? Je li atentata bilo ili je izmišljen, postoji li još neko ko je za sebe ili za nekog drugog rekao da je on atentator, a ne Jovović, tvrdi li tako bilo ko drugi…
      Nema ništa sporno, osim što je to baš Jovović učinio, a ne neki borac iz druge skupine pokreta otpora u II sv.ratu.
      Kao da se radi o sportu, o Partizanu i Zvezdi… gde je iracionalnost navijačkog pristupa društveno prihvatljiva.

   3. Sta bi za Vas bio cvrst,neoboriv argument.

   4. Pero, prijatelju, čim sam pročitao prvu rečenicu ovog feljtoniste, u kojoj kaže da je atentator iz Belopavlića, pogledao u mapu CG i nisam našao ni jedno mesto imenom Belopavlić… nilo mi je jadno šta dalje sledi… A argumenti poput priznanja na samrti, ili prilikom ispovedanja su čvrsti koliko vrbov klin. Kao uostalom pozivanje na „reči“ odredjenih učesnika, kao da je naš (i Danasov) dični dr feljtonista, uz kaficu, razgovao lično sa učesnicima atentata…
      Tekst spada medju hiljade sličnih „istorijskih“ otkrića i izmišljotina o kojima ovih dana piše Basara.

   5. Bravo za komentar

   6. Pero u centar si pogodio

5. Postoji velika razlika izmedju ovog našeg Blagoja Jovovića i Klausa fon Štaufenberga, isto kao što postoji razlika izmedju Pavelića i Hitlera.. Naravno te razlike niko neće javno obznaniti a mnogi, koji osećaju u čemu je stvar, prave se naivni? Blagoje Jovović je Srbin iz Crne Gore a Štaufenberg, Nemac. Adolf Hitler je, u duhu svoje nacističke ideologije, činio zločine bez obzira na nacionalnu pripadnot, mada su mu najveće žrtve bili Sloveni i Jevreji. Za razliku od „Hiće“, Pavelić je prevashodno kriv za zločine i genocid nad Srbima. Shodno tome, nije teško zaključiti da ulicu ne mogu da zasluže oni koji su uzeli pravdu u svoje ruke da bi kaznili vinovnike za zločine počinjene nad Srbima. Nemojmo da se lažemo, ubiti Srbina oduvek je, NEKIMA, bila više vrlina nego zločin i greh. Hajde da ostavimo Jovovića i Štaufenberga?! Pitanje je, KOLIKO JE ZLOČINACA ODGOVARALO ZA ZLOIČINE POČINJENE NAD SRBIMA TOKOM POSLEDNJIH MEDJUNACIONALNIH SUKOBA NA TERITORIJI JUGOSLAVIJE? To je kontinuitet u ponašanju ljudi sa ovih prostora i, kako vreme odmiče, smatram da će medju Srbima sve više biti Jovovića ili Obilića. Na kraju zar je Jovoviću preostalo biulošta drugo?

6. Aleksandar Pantović, u tekstu „O ulicama, sećanju i intelekutalnom integritetu“:
   „Naš vizuelni pejzaž su napustili bulevari AVNOJA, maršala Tita, ulice Peka Dapčevića, Koče Popovića, Ranka Končara, Marka Oreškovića, Stjepana Filipovića, Filipa Kljajića. Da li nam je zaista stalo da se sećamo i komemorišemo one koji su kada je to bilo najvažnije, za vreme trajanja rata, pucali na ono što je predstavljao Ante Pavelić, i koji su posle rata smogli snage da izvedu to zlo pred sud? Pogledajmo samo bilans, Slavko Kvaternik osuđen i pogubljen u Zagrebu 1947, Nikola Mandić osuđen i pogubljen, Mile Budak osuđen i obešen, Julije Makanec osuđen i pogubljen, Antun Najžer osuđen i streljan, Miroslav Filipović osuđen i pogubljen. Ljubo Miloš i Ante Vrban komandanti logora Jasenovca i Stara Gradiška, namamljeni u zemlju nakon rata, pohvatani, osuđeni i obešeni. Ko od ustaške elite nije umakao ili je pogubljen ili se nastavilo tragati za njim u inostranstvu. Andrija Artuković je izručen i osuđen posle 40 godina, a Maks Luburić ubijen u uspešnoj akciju UDBE, i tako dalje, spisak je podugačak. I upravo tu se vrši jedna selekcija sećanja, namerno zaboravljanje svega što je ličilo na zajedničku borbu, u ime ideje večite svađe. „

   1. Svaka čast.

   2. Upravo tako

   3. Sve tačno i lako dokazivo, postoji gomila dokumenata o tim slučajevima, dok u ovom iznenada(da li baš i iznenađujuće) slučaju Jovovića i famoznog atentata na Pavelića, prosto bode u oči što se uporno ponavlja: ubio Pavelića, zasigurno je umro 2 godine i 8 meseci kasnije od posledica atentata, itd, itd. Znači, uporno se gura teza da je osveta izvršena, a zasigurno nije, jer je zločinac crko mnogo kasnije od 6 meseci posle ranjavanja. A ta vremenska distanca je propisana u mnogim zakonodavstvima kao uslov da se delo ranjavanja okarakterestiše ka ubistvo(atentat u ovom slučaju), to jest nanošenje teških povreda sa smrtnim ishodom. Znači, Raković i ostali koji uporno ponavljaju da je izvršena osveta, svesno nameću lažnu sliku, saočiglednom namerom da kod jednog dela naroda, kojeg mrzi da misli, stvori uverenje kako smo mi Srbi ipak veliki i jaki, te smo se ipak „osvetili“.

7. Dobar tekst Aleksandra Rakovića.
   Rekao bih u pravo vreme posle niza tekstova koje su nas dovele u nedoumicu:
   Radi li se ovde samo o promeni naziva ulica (jedne ulice u ovom slučaju) ili o nečemu drugom?
   U celoj priči jasno je da su svi nalivali vodu na vodenicu nesrtnog Vesića i njegovih kompanjona na vlasti , kao jedne, rekao bih od tragedija našeg naroda.
   Bez sistemske i kontinuirane strategije podržane od institucija sistema-bilo koje vlasti u Srbiji,, sad i u buduće, nije moguće u Srpskom narodu izgraiti svest o potrebi pijeteta i trajnog sećanja na žrtve genocida počinjenog nad Srpskim narodom tokom drugog svetskog rata.
   Ako o ovome mi nismo „zainteresovani“, pa šta očekujemo od sveta?
   Ovo je samo prvi korak, po prilično zakasneo, u upoznavanju sveta na stravične događaje koji su za duži period izmenili etničku struktuiru stanovništva na prostorima koje je bilo pod upravom NDH u tvz.“mekom trbuhu Hrvatske“.
   Geostrateške posledice učinjenog su direktan ili indirektni odraz rekao biih svega onoga što je usledilo i što nam se događa.
   Ono što je vidljivo su devastirani i ekonomski uništeni prostori podinarja, etnički očiščeni od nepoželjnog naroda kroz genocid i „dobrovoljnu kolonizaciju“ -baš iz ovih krajeva (kakva slučajnost)…
   Naj tragičnije je upornost onih koji ovu strategiju sprovode i pasivnost nas kao naroda i pre svega naše države da se ovome pruži sistemski i trajan otpor.
   Posledice su za nas nažalost prilično tragične.

8. Barem nije sporno to da je Pavelića trebalo ubiti, kako god. Počiniti takve zločine nekažnjeno zaista je nedopustivo.

9. Blagoje Jovovic je bio ratni zlocinac i ubica srpskih i crnogorskih patriota. Ucestvovao je u borbi zajedno sa italijanskim snagama protiv partizanskih odreda. Nakon kapitulacije Italije te usluge je pruzio i nemackim okupatorima. Bio je u stabu cetnika Baja Stanisica koji su za nagradu italijanskih okupatorora likvidirali srpske i crnogorske patriote koji su se nalazili na italijanskim crnim listama. Jovovic i Stanisic su u blizini Danilovgrada drzali logor u kojem su za godinu i po dana zatocili preko 1000 rodoljuba. Medju zatocenima su bili starci, zene i maloletna deca. Oko 400 rodoljuba iz tog logora bili su streljani. Jovovic je prvo izdao paetizane presavsi u cetnike. Onda je izdao i svog komandanta Baja Stanisica, naime Bajo Stanasic je poginuo u manastiru ostrog u okrsaju sa patzianskim jedinicama, a Blagoje Jovovic se bez borbe predao partizanima. Da li je i Jovovic i zaista pucao na Pavelica? Kada je on u pitanju to nije ni vazno. Jovovic je pucao na poslednjeg saveznika Draže Mihajlovića. Naime u opstem cetnickom rasulu Draza Mihajlović je preko svog izaslanika Svete Djukica molio Antu Pavelica da omogući povlačenje cetnickih jedinica preko teritorije ndh sto je Pavelic i prihvatio. Za vezu izmedju ustasa i cetnika zadužen je bio krvolok Maks Luburic. S obzirom da je Jovovic bio cas partizan, cas cetnik, cak i covek koji je prihvatio saradnju sa ustasama, veliko je pitanjr zbog cega je on u njega pucao. To je Jovovic. Od njega je ikonu 98 godine pravio Amfilohije Radovic. Te 98 godine je boravio sa laznim identitetom na cetinju, jer bi u Danilovgradu doživeo linč. Problem kod danasnjih istoricara je sto su nekada u srednjem veku postojale dvorske lude, a danas imamo i dvorske istoricare.

10. Sledeća na redu je ulica Vjekoslava Maksa Luburića koji je likvidirao Pavla Đurišića, jednog od zločinaca-kapitalaca i ubicu preko dve hiljade civila-građana Srbije.