Ulice će biti raskopane, al’ Vesića nigde biti neće

Beograd je inače u prošlosti bio ispresecan vodotocima koji su išli površinski od najviših tačaka (Zvezdara, Veliki Mokri Lug) i oticali u Savu i Dunav i oni i sada postoje, „uhvaćeni“ u kolektore pod zemljom. Mi, koji smo gradili Beograd, znamo koje su kritične, najniže tačke, gde se u trenutku velikih padavina skuplja velika količina vode (auto-put, Autokomanda, Mostarska petlja, sajam, Novi Beograd, Zemun). To važi i u vreme visokog vodostaja, posebno Save.

Od važnih objekata, podrumi Palate pravde su imali nekoliko specijalnih pumpi koje su prepumpavale vodu u kišnu kanalizaciju koja je bila na višoj koti. Kad bi pumpe otkazale, ili se nisu servisirale, podrumi su uvek bili puni vode. Na Novom Beogradu smo napravili ogromnu retenziju (podzemni rezervoar) u koji se upumpavao višak vode i kasnije lagano ispumpavao u reku. Dakle, ovde se samo postavlja pitanje da li ti sistemi funkcionišu, da li se stari održavaju, a novi grade, jer se u međuvremenu mnogo toga novog izgradilo. Kratak odgovor na to je – ne!

Kada sam ovaj tekst počeo da pišem, pukla je magistralna vodovodna cev profila 700 mm kod Mašinskog fakulteta i ogromna količina vode se izlila i napravila štetu, a novi gradonačelnik je stajao nad rupom očajan i rekao spontano da treba zameniti čitavu cev, a znao je kao i mi svi, da je Ulica kraljice Marije koja se nekada zvala 27. marta rekonstruisana nedavno. Radovi su kasnili više od godinu dana, narod je proklinjao Vesića, a pitanje glasi: pa zašto tada nije, pedeset godina stara magistralna azbestna cev – zamenjena?

Veliki broj ljudi se sigurno seća teksta arhitekte Dragoljuba Bakića u Danasu pod naslovom „Beograd uzvraća udarac“ a povodom jače kiše, ne rečne poplave, koja je zahvatila levu obalu Dunava i naselja Ovču, Borču i Krnjaču, gde su se izlile septičke jame 2019. Tada je i predsednik republike lično išao tamo i obećao izgradnju nove kanalizacije. Evo, prošle su tri godine, a gotovo ništa od toga.

Dakle, ova vlast nema, a nije ni imala od početka kriterijume o tome šta su prioriteti. Ili je možda imala, ali to nije bilo dovoljno atraktivno i nije donosilo brzi profit. U trci za profitom jurila je kvadrate, kilometre, glackala, popločavala, betonirala, asfaltirala trgove, pravila spomenike i fontane, kupovala skupe brze vozove za kratke distance, a nije nikada pitala građane šta njima treba.

Srbija danas, u celom regionu, najviše zaostaje u izgradnji hidrotehničkih objekata i jedina nema za te apsolutno najvažnije projekte u zemlji nadležno ministarstvo, niti stabilan izvor prihoda za njih.

U Srbiji samo 55% stanovnika ima priključak na kanalizaciju, dok je taj postotak u srednjoj i istošnoj Evropi 84%.

U Srbiji ima oko tri miliona i sto hiljada septičkih jama i 14.800 kilometara zastarele mreže, izgrađene polovinom prošlog veka, a nedostaje 10.400 kilometra!

Samo Beogradu i Novom Sadu nedostaje 13 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, a trenutno nijedno nije u pogonu, pa se fekalije direktno izlivaju u Savu i Dunav.

Čak 40% gradova u Srbiji ima vodu koja nije ispravna za piće, jer je 90% izvorišta i fabrika vode građeno u drugoj polovini prošlog veka.

Žao mi je g. Šapiću što moram da vam kažem da nijedan građanin ne voli kada mu ulica stoji raskopana ispred zgrade, pa mora da ide po daskama i po nekoliko godina. Ali taj „vruć krompir“ je vama uvaljen, jer imate u starom delu grada 80% vodovodnih cevi od azbesta koje se moraju zameniti, a stara vlast pre vas se „gadila“ tog posla.

A više neće biti odlaganja. Elaborat GUP-a Urbanističkog zavoda grada Beograda do 2041, u kome postoji mapa građevinskog područja, pokazuje da se već do 2016. godine, procenat zaštićenih površina smanjio za 50%, što je smanjilo za toliko i mogućnost upijanja velikih padavina. Samo je vaš Novi Beograd za poslednjih 20 godina, izgubio 20% prirodne zemljišne površine. Zato se nemojte čuditi što neko već piše grafite po zidovima: „Vesiću, vrati se, sve će ti biti oprošteno!“ Bolje bi bilo da piše: „Ulice će biti raskopane, al’ Vesića nigde biti neće!“ – pa makar išli i po daskama.

Autor je arhitekta

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.