Ultimatum za ispunjenje zahteva: Peto anonimno pismo jednog profesora studentima u blokadi

Vaša hrabrost i odlučnost u borbi za ispunjenje zahteva su postali inspirativni glas promena i nada za bolju budućnost zasnovanoj na idealima pravde, slobode i demokratije. Suočeni ste s brojnim dilemama i u svojim pismima uvek nastojim da vam ponudim opcije koje možete razmotriti kako bi se vaši zahtevi ispunili. U ovom ću se pismu baviti institucijama nadležnim za ispunjenje vaših zahteva i kako da postavite ultimatum za njihovo ispunjenje.

Bojkot i blokada RTS-a očigledno izaziva ozbiljne probleme i unutrašnje konflikte na javnom medijskom servisu i vrlo verovatno će to biti prva institucija koju ćete osloboditi.

To će biti važan test za razvijanje metoda budućeg delovanja jer sličnim delovanjem mogu da se oslobode i druge institucije, a posebno one koje su nadležne za ispunjenje vaših zahteva. Od prvog pisma sam pisao da se bez smene vlasti zahtevi neće ispuniti jer su institucije zarobili oni na čiju odgovornost upućuje ispunjenje vaših zahteva. Naime, četiri su ključne institucije nadležne i objasniću kako vlast utiče na njihov rad odnosno nerad u ispunjenju zahteva.

Prva institucija je javno tužilaštvo, koje ima nadležnosti u ispunjenju prva tri zahteva. Nadležno je da objavljuje prikupljenu dokumentaciju o rekonstrukciji nadstrešnice.

Tužilaštvo je nadležno i za procesuiranje svih odgovornih za pad nadstrešnice, napadača na studente i profesore, kao i za odbacivanje krivičnih prijava i obustavljanje postupaka protiv uhapšenih i privedenih na protestima. Svi znamo da Vrhovni javni tužilac Zagorka Dolovac radi po instrukcijama vlasti i zbog toga bez njenog razrešenja zahtevi neće biti ispunjeni, ali za to je nadležna opet vlast u Skupštini.

Čak i da ona popusti pod pritiskom građana i odluči da ispuni zahteve, vlast to neće dozvoliti jer rad javnog tužilaštva zavisi od policije koja deluje pod ministrom unutrašnjih poslova, dakle, opet zavisi od vlasti. Javni tužilac ne može sam da hapsi, privodi, tajno nadzire komunikaciju, preduzima uviđaj ili pretres – nego to radi policija. Ako policija ne izvršava naloge javnog tužioca, ako ga ne obaveštava o preduzetim radnjama ili na drugi način opstruiše postupak po nalogu vlasti, javni tužilac je u takvim uslovima nemoćan.

Drugim rečima, bez smene vlasti javno tužilaštvo neće moći ispuniti zahteve iz svoje nadležnosti.

Druga institucija su sudovi. Na njih se odnose prva tri zahteva u smislu nadležnosti da na temelju prikupljene dokumentacije i drugih dokaza osude odgovorne za pad nadstrešnice i napadače na studente i profesore, kao i da oslobode prekršajne i krivične odgovornosti uhapšene i privedene na protestima.

Sudovi su jedina nadležna institucija koja je po Ustavu nezavisna pa jedino oni mogu da ispune zahteve iz svoje nadležnosti bez smene vlasti.

Međutim, nezavisnost sudstva je ozbiljno narušena 2021. godine kada je na najmoćniju poziciju u sudstvu – predsednika Vrhovnog kasacionog suda – postavljena Jasmina Vasović, bliska drugarica nenadležnog predsednika. NJena moć je daleko slabija od uticaja koji naprednjačka vlast ima u drugim institucijama, ali postoji.

Treća institucija je Narodna skupština, koja ima ključnu nadležnost u ispunjenju četvrtog zahteva. Izglasavanjem izmena Zakona o visokom obrazovanju i Zakona o budžetu Srbije za 2025. godinu je u velikoj meri ispunila četvrti zahtev, na način koji po mom mišljenju ipak nije zadovoljavajući, o čemu sam vam detaljno pisao u trećem pismu.

S druge strane, Skupština u okviru svojih nadležnosti može trajno da onemogući ispunjenje prvog i drugog zahteva – zakonom o amnestiji kojim bi se zauvek onemogućilo procesuiranje odgovornih za pad nadstrešnice i napade na protestima, što je bila tema mog drugog pisma.

Četvrta institucija je Vlada Republike Srbije, koja ima nadležnosti u ispunjenju prvog, trećeg i četvrtog zahteva. U prvom zahtevu Vlada se pojavljuje kao investitor u rekonstrukciji nadstrešnice što znači da je nadležna za objavljivanje ključne dokumentacije. Osim toga, po nalogu Vlade dokumentaciju objavljuje i resorno Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture te državna firma „Infrastruktura železnice Srbije“ čijeg direktora imenuje Vlada.

U pogledu trećeg zahteva, Vlada preko ministra unutrašnjih poslova upravlja policijom koja je nadležna za podnošenje krivičnih prijava i preduzimanje radnji po nalogu javnog tužioca. U odnosu na četvrti zahtev, Vlada je nadležna da predlaže relevantne izmene merodavnih zakona Skupštini.

Iz svega navedenog proizlazi da najmanje tri od četiri institucije neće ispuniti zahteve dok se ne smeni vlast. Podsećam da ostavka Vlade još uvek nije konstatovana u Skupštini, što je direktno kršenje člana 132. Ustava i građani mogu da iskoriste ovo protivustavno delovanje Vlade i Skupštine za smenu vlasti. Neki se možda pitaju, a šta je sa Predsednikom Republike?

Vi ste već odavno odgovorili na to pitanje – on nema nikakve nadležnosti u ispunjenju zahteva. On ima tehničku, gotovo protokolarnu, nadležnost u formiranju nove Vlade – daje mandat čoveku koji ima poverenje skupštinske većine. Dakle, poslanici odlučuju ko će da bude mandatar, a ne on, a nakon što mandatar predloži članove Vlade, opet Skupština izglasava Vladu.

Drugo je pitanje zašto skupštinska većina poltronski sluša čoveka koji nema apsolutno nikakvu vlast nad njima – čak im više nije niti predsednik stranke. Kada bi poslanici shvatili koliko veliku moć imaju nad Predsednikom, a on nad njima nikakvu, možda bi mu otkazali poslušnost. Da hoće, mogu izmenama Ustava i zakona da mu ograniče ovlasti, da mu oduzmu budžet pa čak i da potpuno ukinu instituciju Predsednika.

Osim toga, da bi se ispoštovala načela građanske demokratije na kojima je zasnovana Republika Srbija prema članu 1. Ustava, mandatar i buduća Vlada treba da imaju poverenje građana. Drugim rečima, poslanici bi trebali slušati narod, a ne nenadležnog predsednika u izboru mandatara i Vlade. Možda je došlo vreme da deo poslanika vladajuće većine konačno otkaže poslušnost Predsednikovom brodu koji tone?

Dok se to ne dogodi, pitanje je kako dalje? Zarobljene institucije nam govore da svi mi koji istinski želimo da se ispune zahtevi, svu energiju treba da usmerimo ka smeni vlasti.

Rešenje vidim u tome da se na građanskim plenumima širom Srbije izglasa jedan ultimatum. Tim ultimatumom bi se odredio krajnji rok za ispunjenje zahteva i ako se do tog roka ne ispune zahtevi, građani smatraju da je vodstvo nadležnih institucija time podnelo neopozivu ostavku, odnosno raspustile su se.

Nakon što se oslobode institucije protekom tog roka, građani će odlučiti kako dalje.

Ko će voditi građane na tom putu? Znam da su mnogi od vas iscrpljeni, neispavani, da ne osećate noge od hodanja i stajanja na protestima, da ste ostali bez glasa, da ste se više puta smrzli i pokisli, a pritiskaju vas i građani sa svakakvim, ponekad i sumanutim idejama (možda i ja među njima).

Međutim, pročitao sam u poslednjem Saopštenju studenata FDU od 10. marta da je pokret koji ste pokrenuli „postao najrelevantnija politička struja u zemlji“. Izgleda da u tome leži odgovor na to pitanje.

Ko drugi nego vi!

Autor je univerzitetski profesor i stručnjak za tranzicionu pravdu