Umesto svih vlada „obični čovek“ principima primerenim srednjovekovnoj despotiji: Lični stav lekarke Dragice Stanojlović

 Vrhovni opsenar i veliki majstor manipulacije u ulozi predsednika svih građana, objašnjava da su ovakav poduhvat izveli kako bi građanima pokazali da su oni „obični ljudi“. Ako bi smo pokušali da definišemo „običnog čoveka“ naišli bi smo na niz teško savladivih prepreka, jer ne bi mogli da pronađemo egzaktne pokazatelje koji bi pojmu dali neophodnu validnost.

Da je sveznajuće predsedničko biće upotrebilo termin „prosečan“ mnogo jednostavnije bi se došlo do značenja. Određivala bi se prosečna starost, obrazovanje, zarada, informisanost, i slične kategorije, pa bi smo približno mogli da pojmimo sa kojim kategorijom je predsednik „uprosečen“.

Običnost bi, u najširem kontekstu, možda mogla, da označava stanje, osobine ili pojave koji nemaju nikakve upečatljive karakteristike. Međutim, takav diskurs ne bi nikako mogao da se odnosi na predsednika i njegovu svitu. Do skora je bio sve drugo: najbolji poznavalac svega i svačega, najpametniji, najobrazovaniji, najvoljeniji, najsposobniji i …ko zna koliko još prideva u superlativu mogu da se navedu, ali ni jedan ne bi bilo kompatibilan sa značenjem „običan“.

Njegove laži, manipulacije, ucene, spinovi i mahinacije nisu „obični“. Sve je prenaglašeno, bezočno, napadno, ogoljeno primitivno i destruktivno. Uz ekstremno nepoštovanje svakog mišljenja opozitnog njegovom, nastupa sa namerom da ponizi, obezvredi i ugrozi dostojanstvo svakog ko ukazuje da je realnost drugačija od one koju on kreira. Ni njegov uništiteljski pohod na državu i prisvajanje svih institucija ne bi mogao da se označi kao „običan“. Nije takva ni organizacija izvršne i zakonodavne vlasti, koja ko bajagi postoji, ali bez ikakve konkretne uloge.

Umesto svih vlada taj „obični čovek“ principima primerenim srednjovekovnoj despotiji.

Zašto sad, odjednom, želi da se sa „božanskih visina“ spusti u „običnost“?

Možda mu je u ovim danima ta odrednica potrebna jer je realnost ozbiljno počela da ruši granice njegovog virtuelnog sveta. Inflacija neobuzdano raste, ekonomija rapidno propada, poljoprivreda je uništena, društvo ogrezlo u nasilju, korupciji i kriminalu. Na sve te preozbiljne probleme on odgovara jeftinim populističkim trikovima, koje je uvek primenjivao. Njegova javna slavodobitna objava da će tridesetak artikala pojeftiniti od desetak do stotinak dinara neće umiriti većinu građana, jer znaju da će najavljeno povećanje akciza neminovno izazvati novi talas poskupljenja.

Novčana pomoć penzionerima, na čiju lojalnost računa, biće obezvređena pre no što stigne do njih. Štampanje novčanica bez pokrića samo će razbuktati inflacioni požar. Našao se pred ozbiljnom preprekom koja se ne prevazilazi besmislenim pričama, praznim obećanjima, i proglasima.

Njegovi poslušnici, sa manjkom znanja i viškom pokvarenost i gramzivosti, mogu da mu asistiraju samo u besmislicama i jeftinim spinovima. Odjednom su se ministri i premijerka setili da su odrastali uz parizer, a neki od njih naglašavaju da ga danas rado jedu njihova deca.

Sveopšti sunovrat društva i države zaklanja se apsurdnim pričama o jeftinoj salami jer ovi koji su ga izazvali, svakako, neće biti u stanju da ga zaustave. Vrhovnik u ulozi „običnog čoveka“ računa da će prozaičnim pričama postići da ga jedan deo javnosti doživi kao jednog od njih – običnog, sa mučnom prošlošću, obesmišljenom sadašnjošću i neizvesnom budućnošću.

U tom haotičnom vrtlogu, u kome se ne vidi početak i kraj, bio bi aboliran za sva zlodela koja je činio. Proteklih decenija nikada se nije suočio sa sobom i posledicama svojih uloga. Veruje da će tako i nastaviti u Srbiji, državi, u kojoj su svakakva čuda moguća.

Autorka je lekarka iz Vršca

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.