Kad Boris Tadić kaže da je za uniju sa strankama onih koji su nekada morali u redu da čekaju ispred njegovog kabineta da ih primi pokojni Miodrag Rakić, na šta nam to liči?
Na zakasnelu pamet ili na zakasnelu fikciju? Fikciju i to žanra kao kad Kutlešić kaže da su Srbija i Kosovo mogli da ostvare carinsku uniju. Možda, da je to neko ozbiljan predložio 1989. i da u toj uniji budu i Crna Gora, Makedonija i Bosna, ali verovatno ni tad.
U trećoj kampanji u tri godine nama se ukazuje isto – da bi se promenila vlast, mora prvo nešto da se promeni u opoziciji. Da vidimo kakva je promena bila 2016? Najveća je bio Tadić koji se pomirio sa Čedom, oslonio na Čanka i zazivao predsedničke izbore i zajedničkog kandidata? I šta? Jedva su preskočili cenzus i raštrkali se po različitim poslaničkim klubovima. Kakva je promena bila 2017? Kandidovali su se Janković i Jeremić kao ličnosti iz okrilja DS, ali uvek autonomne. I bio je to umereni debakl s obzirom na snagu Vučićeve kampanje. Šta se dešava 2018? Dolazi Đilas, a promena je da Đilas tri godine nije bio u politici. Iako on, s obzirom na uslove, svoju kampanju vodi odlično, budući da je napadnut sa dve strane – od Vučića i od prividne opozicije, samo to što se vratio, neće biti dovoljno.
Uostalom, setimo se šta je prethodilo Vučićevom usponu. Prvo je Šešelj neuspešno vodio kampanju štrajkom glađu u Haškom tribunalu. Onda su Nikolić i Vučić Šešelja i njegovu hašku dramu makli iz novog izbornog ciklusa. I prvo su njega praktično porazli uzevši veliki broj glasova, pa su tek onda napravili spoljnopolitički zaokret. Da li je nešto slično moguće sa sadašnjom opozicijom? Jeste, ako DS padne ispod cenzusa, ako se potopi program kulturne politike za Beograd Šutanovca, vrsna pravna kontrola izbora Živkovića, i ova Tadićeva unija.
Onaj ko bude uzeo najviše opozicionih glasova, a to će biti Đilas, imaće otvoren prostor da napravi novi opozicioni projekat. Ako nastavi sa famom o ujedinjavanju, to će biti samo neuspešni rimejk DS. I još važnije – Đilasa će sačekati i politika u čistom vidu, a to nisu vrtići i plate za medicinske sestre, nego teška geopolitika. Ukoliko on tu načini odlučan korak, a taj korak ne mora biti protiv Vučićevih spoljnopolitičkih poteza, uostalom Nikolić i Vučić su svojevremeno podržali Tadićevu evrointegracijsku politiku, možda uspe da nam stvori opoziciju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
