U nizu afera koje sustižu jedna drugu, članovi Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti, po svoj prilici podjednako kao i sva javnost sposobna za kritičko promišljanje, posebno su zapanjeni reagovanjem petoro poslanika Narodne skupštine RS povodom odluke Univerziteta u Beogradu (UB) da sankcioniše ponašanje doktoranda koji je plagirao svoju doktorsku disertaciju.
Okolnost da je prekršilac principa akademske čestitosti jedan ministar ne može da promeni činjenicu da je prisvajanje tuđe intelektualnog rada – krađa.
Pripadnici akademske zajednice ponosni su na činjenicu da je UB odoleo političkim pritiscima, uključujući povredu autonomije Univerziteta upadom stranačkih aktivista u prostorije Rektorata, te je doneo jedino moguću odluku.
Valja se podsetiti da je reč o jednom od najflagrantnijih i najdokumentovanijih slučajeva nedozvoljenog preuzimanja čitavih pasusa i stranica ranije objavljenih tekstova stranih i domaćih autora bez navođenja izvora.
Svakom pismenom čoveku mora da je jasno da bi ma koja druga odluka, osim poništavanja takvog doktorata, trajno urušila ugled UB.
Nažalost, umesto da uvaže i podrže odlučnost UB da sačuva svoj integritet i autonomiju, narodni poslanici su se sa neshvatljivom agresivnošću i odsustvom smisla za realnost obrušili na rektorku i Rektorat.
Jedna predstavnica naroda je dramatično uzviknula: „Istina mora da pobedi“, što se na kraju i desilo, ali ne na njen nakaradni način poimanja laži i istine. Čulo se i pozivanje na pravdu, opet u neshvatljivo iskrivljenoj vizuri, kao i zahtev: „Rektorka da ide sa svoje funkcije!“
Cela ta predstava odražava moralni i/ili intelektualni stil govornika i onih koji su im aplaudirali. Otišlo se, međutim, još mnogo dalje.
Dosledan sebi, Marijan Rističević je napao rektorku na način koji po vulgarnosti i primitivnoj duhovitosti može da uđe u antologiju besramnih skupštinskih izlaganja. Kao deo iste sinhronizovane akcije treba posmatrati i pokušaj predsednika Republike da aferu do koje je doveo ministar finansija svojim nedoličnim činom relativizuje izmišljanjem doktorata Danila Kiša.
Ako Rističevićeve dosetke mogu da se pripišu lakrdijaštvu na koje smo navikli, zapaljivi govor Muamera Zukorlića mora da zabrine čak i autokrate sa smislom za realnost, jer priziva vrlo opasan scenario. On legitimnu i jedino moguću odluku UB naziva „pobunjeničkom akcijom“ i „obračunom sa Vladom i ministrom“, da bi poentirao ratobornim: „Ili će oni vas ili ćete vi njih!“. Zukorliću može da bude u interesu destabilizacija Univerziteta u Beogradu, ali je krajnje zabrinjavajuće što skupštinska većina to zdušno podržava.
Vlasti moraju da shvate da je UB ustanova od posebnog nacionalnog značaja, da ima svoju autonomiju i da njeno ugrožavanje ima ozbiljne posledice. To posebno važi kada se Narodna skupština zloupotrebljava za plasiranje neistina i sejanje primitivizma, a iznad svega kada se šalju eksplicitni pozivi za obračun. Krajnje je vreme da se nadležni organi oglase ovim povodom hladne glave, imajući u vidu nacionalne, a ne partijske interese.
Autor je profesor univerziteta, član Savetodavnog odbora Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
