Univerzitet – moderna matičnost i postmoderna multidisciplinarnost

Pojavi mi se i sklonost da okolo delim savete ko koju vakcinu da primi i sl.

Onda malo ustuknem pri pomisli da ima onih koji su, ipak, jedini kompetentni da daju takve savete, a da ja ni o samom sebi, bez njihovog saveta, ne bi trebalo da odlučujem šta sa sobom da uradim, na primer, posle dve doze „kineske“.

Onda se upitam i da li je ovde odrednica „jedini“ adekvatna, kada smo svedoci globalnog timskog rada stručnjaka i naučnika najrazličitijih profila u traganju za odgovorima na pandemiju.

Dakle, neophodno je ukrstiti naša znanja iz različitih uglova i disciplina.

Pod uticajem umišljenih pojedinaca dešava se da se i same institucije „osete pozvanim i kompetentnim“ da se bave nekim poslom za koji baš i nemaju resurse.

Ne predstavljaju tu izuzetak ni visokoškolske institucije. U vremenu gugl-kompetentnosti sve nas je više koji poverujemo da znamo i ono što ne znamo.

Statut Univerziteta u Beogradu, iz 2018. godine, predviđa da se „načelo matičnosti fakulteta bliže reguliše opštim aktom Univerziteta“ te da Senat Univerziteta „odlučuje o matičnosti fakulteta“.

S druge strane, Nacionalni savet za visoko obrazovanje daje jasan pravni okvir za prepoznavanje naučnih, umetničkih ili stručnih polja delovanja visokoškolskih institucija.

Definisanje matičnosti je jedno od suštinskih pitanja za funkcionisanje jednog univerziteta, jer ne bi bilo dobro da se u okviru neke organizacione celine kakva je univerzitet nalazi dva ili više fakulteta koji realizuju studijske programe iz iste oblasti; na primer, da na jednom univerzitetu imate dva medicinska fakulteta, ili tri filološka.

Ili, još i gore, da neki filološki počne da školuje lekare, a neki medicinski, na primer, sociologe.

Nažalost, u realnosti, nismo daleko od takve prakse.

Ideja da, na primer, Ekonomski fakultet akredituje studijski program iz neke oblasti prava, ili obrnuto, o čemu se čak i razgovaralo, bila bi loša ideja, ali ostvarljiva ukoliko matičnost nije definisana.

Međutim, da dva fakulteta kakvi su Ekonomski i Pravni zajednički akredituju jedan program iz oblasti oporezivanja, koja je tipičan primer interdisciplinarne materije, još je teže realizovati.

Kako bi prvu ideju bilo nemoguće ostvariti, a drugu lako, neophodno bi bilo precizirati načelo matičnosti.

Međutim, do danas, i pored potreba i već podnetih inicijativa o kojima se živo raspravljalo, ali usudio bih se reći čak ilegalno, kao o zabranjenoj temi, Univerzitet u Beogradu se nije bavio problemom matičnosti svojih članica.

Zato i nije mali broj nesporazuma među njegovim članicama posebno pri razvijanju ili akreditaciji interdisciplinarnih, multidisciplinarnih i transdisciplinarnih studijskih programa.

Definisanjem načela matičnosti svakako bi bila znatno unapređena baza za lakše uspostavljanje saradnje među samim članicama Univerziteta na razvijanju studijskih programa koje zahteva moderno vreme.

Okvir sa jasnom matičnošću bi, takođe, pospešio i međunarodnu saradnju, kao što bi, istovremeno, ojačao i autonomiju članica Univerziteta.

Danas daleko zaostajemo za vremenom i potrebama društva.

Multidisciplinarnost je imperativ današnjice i budućnosti.

Zato je neophodno što pre definisati jasan okvir u kojem bi mogli da se školuju adekvatni kadrovi.

Evidentna je nedovoljnost i neadekvatnost sada postojećih tzv. „studija pri Univerzitetu“, koje ni izbliza ne mogu odgovoriti modernim zahtevima tržišta rada.

Novim fleksibilnijim zakonskim i statutarnim okvirom, uz rigorozne procedure koje obezbeđuju visok kvalitet programa, brzo bi se otvorio put kvalitetnom obrazovanju kadra nedostajućeg današnjim radnim izazovima.

Trebalo bi, naime, organizaciono Univerzitet posmatrati, ne kao skup tačaka, fakulteta i instituta, koje ostvaruju jednosmernu vezu jedino sa kancelarijom rektora (centralizovana organizaciona struktura piramide, o čemu smo ovde već govorili), već kao isprepletenu mrežu svekolikih veza među njegovim članicama u kojoj kancelarija rektora zapravo pospešuje uspostavljanje svih tih veza.

Tako umreženi fakulteti i instituti omogućili bi postizanje jednog novog kvaliteta koji bi adekvatno odgovorio većini savremenih zahteva za inter-, multi- i transdisciplinarnošću.

Autor je profesor i dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu