Univerzitet na tacni

Ne mogu oni to sami, pa ni sa tim svojim ekipama trbuhozboraca, spremnih na svaku psinu. Jer, pravo pitanje je kako su oni uopšte mogući? Kako se oni uvek pojave, takvi nabusiti, častohlepni, opsesivni i uzmu neograničenu moć. Ili je čak i ne uzmu? Mi im je sami ponudimo, na tacni, sa šustiklom.

Kako samo uspemo da sami sebi zamešamo tu splačinu svaki put kad se pruži prilika da podignemo glavu i protrljamo oči. Kao kučići mašemo repom i bacamo se na leđa, samoukinemo se kao društvo, poništimo institucije, pregazimo zakone, proglasimo se nenadležnim, zanemimo kao pojedinci. I tupo gledamo sopstvenu propast.

Juče je sve to uradio Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu. Uradio je to vrativši slučaj doktorata Siniše Malog na ponovno odlučivanje Fakultetu organizacionih nauka, iako se u podnetim žalbama tražilo da se utvrdi plagijat i uskrati dodela doktorske diplome Siniši Malom.

Pet godina traje taj skandal. Više od 10 komisija je pokušalo da utvrdi o čemu li se tu s tim doktoratom radi? Nije išlo. Poslednje mišljenje Stručne komisije FON-a je, kako je danas utvrdio Odbor za profesionalnu etiku, „nepotpuno, nejasno i kontradiktorno“.

I, šta se onda radi? Slučaj se vraća na ponovno razmatranje ustanovi koja ne samo što je godinama odbijala da sama reši taj problem, nego je i poslednji nalaz Stručne komisije za ocenu doktorata usvojilo Nastavno-naučno veće. Drugim rečima, ceo Fakultet je stao iza mišljenja da je doktorat Siniše Malog skoro pa skroz u redu.

Šta li se sad od FON-a očekuje? Da će Stručna komisija FON-a sad napisati potpunije, jasnije i sasvim suprotno mišljenje? Da će ga, zatim, Nastavno-naučno veće prihvatiti, kao što je prihvatilo i ono prethodno, sasvim suprotno? Ili se očekuje da će Stručna komisija ostati pri svom stavu da je prepisano samo onih već legendarnih 6,97% i da je to i dalje sasvim u redu. U tom slučaju se možda u Odboru za profesionalnu etiku očekuje da će sada Nastavno-naučno veće FON-a taj isti nalaz odbaciti? Ne znam koje mi je od ova dva rešenja draže.

Samodržac je pogrešan termin. Niko ne može vlast držati sam. Potrebna mu je nesebična pomoć društva, saglasnost „elita i plebsa“, bezrezervna podrška svih, posebno tobož autonomnih institucija, namigivanje nabeđenih pojedinaca od autoriteta i morala. Sve smo to već toliko puta uspešno ostvarili.

Ponudili diktatorima vlast na tacni, a onda ih veselo hrabrili da oni mogu i brže, i jače, i bolje. Ali, kad se i Univerzitet samoukine, kad baš on sam poništi vrednost obrazovanja, kad time poništi i svaki odbranjeni doktorat i svaku stečenu ocenu, onda je društvo stiglo do kraja. Kad posrne univerzitet, padne celo društvo. I diktatoru na tacnu ponovo prostre šustiklu. Da mu bude lepše.