Univerzitet na tacni

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. U pravu si. Pri čemu mislim da Univerzitet nije samo posrnuo, nego je i (pro)pao.

2. Naše pleme nihilistički (u potaji) uživa gledajući kako se polako samoukidamo, topimo i nestajemo kao civilizovana zajednica. Sami sebi smo najveći neprijatelji.

3. Pamtim od Tita pa na ovamo. Naravno da su svi pobrojani krivi. I krivi i odgovorni. Oni su na vrhu vlasti koja decenijama stvara takvu atmosferu u društvu, na ovaj ili onaj način okuplja pod skute sistema ljude koju nemaju, pre svega, prave i istinske moralne vrednosti, što prisilom što korupcijom. One svojeglave sistem na ovaj ili onaj način neutrališe. Akademska zajednica je toga svesna. Ko je iz te akademske zajednice javno, organizovano i masovno stao u odbranu Teodorovića, Radonjića i Prvanovića? Niko. Čak je i dekanka Popović kritikovala akademika zbog neprimerenih pritisaka na Odbor. Nema pravo akademik da iznese svoj stav, jer ako to nije prethodno usaglašen stav, onda je to uvreda, pritisak itd. Naravno da su svi pobrojani krivi, ali ima tu i previše naše društvene krivice. Jedan deo nas je lako kvarljiva roba, ili se ne buni ili ad hok prihvata ono što ovi pobrojani nameću. I nema tu razlike između majstora, vozača, lekara, inžinjera, profesora ili akademika. U trenutku jadnog posrtanja brišu se titule, zvanja, statusi, očekivanja, godine, imovno stanje. Briše se apsolutno sve, a jedan deo nas se utapa u nelogičnost, bezakonje, ništavilo svake moguće vrste. Ćutimo i okrećemo glavu. I tako do sledeće prilike zvana afera. A za par dana Teodorović, Radonjić, Prvanović i slični biće zaboravljeni. Na našu žalost i sramotu.

4. Poštovanje i komplimenti gospodji Stojanović.

   Gospodja Stojanović je u pravu, sasvim u pravu. Ima se bogami mnogo toga za ispravljanje na našim Univerzitetima.
   Ja bih voleo da ovaj članak čitamo i kao povod da se decenijama nagomilavani defekti i problemi počnu da rešavaju i ispravljaju. Nema Srbija neku druge Univerzitete.

5. Kao što je kazao Ortega i Gaset „ko ne savlada svoju prošlost ona ga ponovo preradi“! U zemlji koja ima oko 700 g despotske kulturen tadicije (vizantiska, osmanska, komunistička – faza)…. događaju se neprestalne metamorfoze tog sitema. Dolaskom Mire i Slobe na čelo države započeo je proces iskorenjivanja kritičkog mišljenja i pretvaranje Titove despotije (u kojoj se podrazumeva izvestan red u državi) u Miloševićevu i & mutant-turbo-folk-despotiju (odsustvo bilo kakvog reda). Najmanji problem predstavlja muzička turbo-folk-estrada: ono što nam je zaista došlo glave jesu turbo-folk-eksperti koji su se namnožili u svim institucijama i sferama društva, a naročito oni iz medija, državnom aparatu, Akademije nauka, Univerziteta, Crkve, Pravnog fakulteta i tsl. Nažalost, ta povelika siva masa turbo-folk-stručnjaka ne predstavlja samo trenutnu opasnost, već je to najveća opasnost i za budućnost naše zemlje. Svojim otrovnim sivilom ona kontinuirano i tako opasno zagađuje srpsku kulturu, da zapravo onemogućuje istinski društveno-kulturni preporod Srbije bez koga nije moguće da Srbija preživi. Jedino u čemu su „eksperti“ ove vrste ovde, kod nas, istinski uspešni jeste proizvođenje mržnje prema svemu što je zapadno. Naša potonja praksa najbolje pokazuje dokle nas je dovela ta ideologija mržnje. Stvaranje antizapadne histerije sasvim prirodno je na tapet dovelo fakultete – NAUKU, DEMOKRATIJU, KRITIČKO MIŠLJENJE i TOLERANCIJU – znači baš one vrednosti bez kojih je danas nemoguće postojanje civilizovanog društva i države.