Univerzitet u Beogradu i Pravoslavni bogoslovski fakultet

Ovaj stav sam zastupala i tokom svoja dva mandata kao rektorka Beogradskog univerziteta.

Razlog što se javljam po ovom pitanju jeste javna polemika koja ulazi u treću godinu zbog situacije nastale na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu kao članu BU.

Prethodno želim da se podsetimo da je 9. januara 2004. godine Vlada RS poništila Rešenje Vlade RS od 15. feb. 1952 g. po kome je Bogoslovski fakultet Srpske pravoslavne crkve ukinut kao državna ustanova i isključen iz BU.

Ova odluka nije bila iznenađenje za Univerzitet, ali je bilo očekivano.

Naime, dvehiljadite godine, nakon izbora nove vlade i rukovodstva Univerziteta počeli su razgovori o mogućem ponovnom vraćanju PBF u sastav BU.

Ti razgovori su bili laki u vidu obrazloženja i ubeđivanja i nismo ih osećali kao pritisak a svakako nije bilo naredbi.

Naravno, bilo je jasno je Vlada, tokom ovih razgovora, nesumnjivo htela da pridobije Univerzitet za povratak Bogoslovskog fakulteta u svoj sastav. Onda je sledilo zatišje sve do posete jedne delegacije crkvenih velikodostojnika Univerzitetu.

Tokom te posete delegacija Bogoslovskog fakulteta se pozivala na zakonsko pravo da se vrati u sastav BU kao i na tradicionalni značaj ove institucije u obrazovanju.

Tom prilikom mi smo naveli da BU, kao naučna institucija, deluje u okviru sekularne države i da su na univerzitetu razvijene, i da se predaju, brojne discipline koje ulaze i u oblast religije, kao što su: istorija religije, filozofija religije, sociologije religije, etnologija, antropologija, istorija umetnosti… te da studenti stiču široko obrazovanje i iz te oblasti.

Uvažavajući društveni i kulturni značaj PBF i njegovu tradiciju, ostali smo pri stavu da je autonomija i jedne i druge institucije, i njihova odvojenost od države, daleko značajnija za razvoj obrazovanja jer se upravo u pogledu ove funkcije razlikuju.

BU, sa svojih 30 fakulteta, pokriva proučavanje svih oblasti života: čoveka, društva, prirode.

Ta proučavanja počivaju na epistemološkim principima nauke.

Da ne bih držala celovito predavanje, pomenuću samo jedan od tih principa, objektivnost.

Poštovanje ovog principa zapravo znači obaveznost kritičkog proveravanja dostignutih saznanja u svim oblastima istraživanja.

Bez kritičkog preispitivanja tih saznanja ne bi bilo napretka nauke.

Naročito je primena ovog principa veoma delikatna kada se kritički proučava način funkcionisanja društva, njegova struktura i razvoj, ne samo u sadašnjosti već i događaji iz prošlosti. Različita stanovišta i polemike oko nekog pitanja mogu rezultirati u adekvatnom rešavanju istog, ali dovesti i do većih nesporazuma ili čak i sukoba.

O pitanju uključivanja PBF u sastav BU u to vreme su vođene opširne diskusije na sednicama NNV (današnji Senat) i nakon glasanja, od 30 članova Veća, 28 članova i Rektorski kolegij (četiri člana) glasalo je protiv uključivanja PBF u BU a dva člana su bila uzdržana.

Međutim, sa istekom mandata ovom rektorskom kolegijumu 1. 10. 2004. godine, PBF je ušao na BU i postao njegov ravnopravan član.

Prolazile su godine i nije se postavljalo pitanje eventualnog razmatranja statuta novog člana i njegovog usaglašavanja sa statutom BU.

I sve bi bilo dobro da se ipak posle 17 godina nije, sa stanovišta autonomije univerziteta (o kojoj se govori još od 1158. godine, Authentica Habita, Bolonja) pokrenulo pitanje usaglašenosti statuta PBF i BU.

I dogodilo se nešto što je uzburkalo univerzitetsku zajednicu. U redovima nastavnika PBF počela je da se javlja kritika nekih pojava u toj instituciji i šire a potom i otkaza na samom Bogoslovskom fakultetu.

Prema mišljenju prof. R. Kubata, jednom od njih kome je prekinut radni odnos na tom fakultetu … ‘ovde se radi o jednom sistematskom progonu onih ljudi koji su kritičari crkvenog vrha i vlasti istovremeno i verovatno se na ovom neće stati.“

Otpuštanje nastavnika izvedeno je odlukom Sinoda, dakle, odlukom jedne vanuniverzitetske institucije, čime se krši statut BU, čiji je ravnopravni član i BF, a time i autonomija univerziteta. Štiteći svoju autonomiju, BU štiti i radna prava otpuštenih nastavnika BF. Povod je dakle bio pojava kritičkog mišljenja kao nedopustivog koje je, rekli smo, temelj obrazovanja i nauke, i posebno univerzitetskog.

Pred BU se, dakle, postavilo ozbiljno pitanje kršenja njegove autonomije a rešenje je traženo veoma oprezno osnivanjem radne grupe radi usaglašavanja statuta BU i predloga PBF da Sinod SPC, kao vanuniverzitetska institucija, daje blagoslov za upis studenata na ovaj fakultet, blagoslov za izbor nastavnika, prestanak rada zaposlenih.

Rektorka I. Popović BU se ne slaže što u ‘poslednje vreme SPC oduzima blagoslov’ i daje otkaz profesorima Bogoslovskog fakulteta a takođe zabranjuje i kažnjava istupanje profesora u javnosti’.

Pokrenuta je i javna diskusija o tome da li bi onda to usaglašavanje u smislu prihvatanja predloga BF važilo i za ostale članice univerzitetske zjednice i koje bi to vanuniverzitetske institucije imale takvo pravo.

Šta onda ostaje od autonomije univerziteta?

Rektorka I. Popović u jednom intervjuu kaže da je ‘sazrelo (je) vreme da uz sve razumevanje da Bogoslovski fakultet deluje po akademskim i crkvenim propisima, razmisli o njegovoj ulozi na državnom univerzitetu u sekularnoj državi’.

Ona dalje smatra da ‘ako Sinod želi da promeni položaj i ulogu Bogoslovskog fakulteta, može da se otvori rasprava o tome, koja bi uključivala sve relevantne faktore u državi’ i smatra da treba sačekati izbor patrijarha.

Pritom se, u nameri da se ne brza sa ovom neusklađenošću statuta, zaboravlja da je još 2020. godine tadašnji mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije bio profesor na Bogoslovskom fakultetu i predsednik Saveta tog fakulteta, izjavio ‘da ‘pojedinci’ u slučaju prof. Rodoljuba Kubata, koji je dobio otkaz, “vidi izazov i šansu za eliminaciju tog fakulteta iz akademske zajednice“ a da je otkaz prof. Kubatu osnovan, i da se “tom postupku ne može osporiti ni zakonitost ni demokratičnost“.

Prema zaključku ovog tela (misli se na Sinod) „njoj (odluci) je prethodilo dugotrajno anticrkveno i antifakultetsko delovanje dr Kubata kojim je preko društvenih mreža, štampanih i elektronskih medija, kao i na druge posredne i neposredne načine, nepovratno naneta šteta najvažnijoj instituciji i ugledu SPC“.

Pritom se čudi “što iko pomišlja da je uopšte moguće da crkva vaspitanje sopstvenog podmlatka, budućih sveštenika, episkopa, veroučitelja i šire bogoslovsko-hrišćanske elite prepusti nekom drugom“.

Kubat na ovakva istupanja reaguje tvrdeći da se njegovim otkazom „prikrivaju mnogi ozbiljniji problemi u crkvi i na tom fakultetu“.

Uz sve pokušaje rektorke I. Popović da se strpljenjem i uvažavanjem Bogoslovskog fakulteta kao ravnopravnog člana BU nađe rešenje nastalog problema uz očuvanje autonomije univerziteta, i uprkos više podrobnih pravnih analiza o stepenu ugrožavanja autonomije univerziteta ukoliko bi se prihvatio ‘institut blagoslova’ koje nalazimo u: Otvorenom pismu 80 profesora BU upućenom patrijarhu Potfiriju, u tekstu profesora Ognjena Radonjića, u tekstu: Legalizacija diskriminacije u visokom školstvu Srbije, prof. Gordane Ćirić Marjanović…, to ostaje očigledno kao uzaludan napor.

Iako sama rektorka BU kaže da Univerzitet ima snage da se izbori sa nastalim problemom dok prof. Vladica Cvetković, akademik, poručuje profesorima “Političari se neće brinuti o visokom obrazovanju umesto nas. Činjenica da i pored njihovog nasilja nad visokim obrazovanjem većina nas ćuti jeste zlo, ali je gore što im naša manjina konstantno pomaže i služi.“

I upravo u toku svih ovih događanja, na sednici Senata BU od 15. aprila 2021. g. potvrdila su se ovakva gledišta jer je Senat ostao bez kvoruma za glasanje o mišljenju da su statuti BU i Bogoslovskog fakulteta neusaglašeni.

Nedolazak na sednicu, raniji izlazak sa sednice pokazuju upravo ovo što je prof. Cvetković napisao pre nekoliko dana te da se i optimizam u snagu univerziteta polako gasi.

Ako svemu ovom dodamo da se za članove Saveta pojedinih fakulteta predlažu podobni članovi pa čak i ministri SNS-a, onda je sve jasnije da je državna kontrola visokog obrazovanja iznutra sve prisutnija i da se polako vraćamo u period krajem 90-ih kada je univerzitet potpuno izgubio svoju autonomiju i funkcionisao prema Šešeljevom zakonu sa svim negativnim posledicama.

Da li će opet neki vid “moralno-političke podobnosti“ biti uveden i za rad na univerzitetu?!

Jer upravo se to i dogodilo na Bogoslovskom fakultetu, na šta je BU reagovao. Ako institut „blagoslova“ ostane, onda tu ne vidim mogućnost kompromisa, jer se delovanjem vanuniverzitetskih instutucija direktno ugrožavaju sloboda kritičkog mišljenja i izražavanja i sam rad Univerziteta.

Očuvanje autonomije univerziteta vodi prosperitetnom razvoju društva.

Autorka je dugogodišnja rektorka Beogradskog univerziteta