Univerzitet u Beogradu – piramida ili kugla?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ravna ploca………….

2. Osnovne razlike između građanskih demokratskih i despotskih društava: prva su stabilna, a ova druga krhka – nestabilna. Prva u metaforičkom smislu liče na pravilnu kupu sa osnovom na zemlji, a druga na tu istu kupu, samo okrenutu za 180o, tj. sa vrhom na zemlji, što znači da je sistem maksimalno nestabilan. U takvim državama ne mogu postojati nikakvi kontinuirani procesi (u kulturi, ekonomiji, obrazovanju itd.) niti autonomija struka, nema čak ni kontinuiteta ljudskih života, jer su potencijalno svi stanovnici kolateralna šteta sistema koji se povremeno urušava u trenucima svojih zemljotresa. Sociološki zemljotres je protresao Srbiju i kada je Titov vrh kupe zaposedao Milošević. Čistke, metež, haos, previranja, život na kocki! Razorni zemljotres nas je pogodio i 1945, kada je sam Tito dolazio na vlast. A šta je bilo pre Tita? Isto! Sociološki zemljotresi su se dogodili i 1868, 1903, 1934, kada su bili ubijeni knez Mihajlo Obrenović, kralj Aleksandar Obrenović i kralj Aleksandar Karađorđević. Autor teksta nam nudi „iluziju“ da je u despotskom sistemu moguće da postoji autonomija Univerziteta. Radeći tako naši dekani i rektori su uspeli za poslednjih 30 g da proizvedu čak i „naučnike-podanike“ (osobe bez razvijenog kritilkog mišljenja) tj. „drveno-gvožđe“!

3. Pa posle kažu da je Vučić kriv. A eto, na univerzitetu koji baštini slobodu misli, izražavanja, organizovanja, neki univerzitetski kamenojedci, u koje ubrajam i mnoge nabeđene demokrate i borce protiv Vučićeve autokratihe, hteli bi centralizovani univerzitet, na kome bi uspeli da se izbore za „poštovanje“ podređenih, koje svojom velikim naučnim doprinosima i izborima u SANU, nikada nisu mogli da steknu.

4. Eto dobrog povoda da se naši mediji pozabave organizacijom i položajem univerziteta u drugim zemljama.
   Obrazovanje je jedan od najvažnijih stubova svakog društva. U našem slučaju pod hitno treba krenuti u sanaciju ovog stuba.
   Sanacija nije laka i trajaće dugo ali ako ima volje i morala valjalo bi krenuti u to.

5. Koja je svrha tačno ovog teksta? Šta tačno zastupate? Koji je Vaš konkretan predlog? Ovo izlaganje je onako odvojeno od realnosti, nekoherentno i nekoncizno. Pravi problem BU je samovolja članica i feudalni sistem koji vlada unutar članica, a ne okoštalost birokratije u pogledu međunarodne saradnje. Kakav kadar birate na fakultetima i aminujete u Savetu BU, za par godina nećete imati ni ko da održava tu međunarodnu saradnju, tako da ne bih ja brinuo o tome.

6. Koje je geometrijsko telo Ekonomski fakultet u cijem je rukovodstvu prof. Boricic vise.od 20 godina?

7. Poštovani gospodin ima 2 rada (jedan 2014, drugi 2015) na Kobsonu. Priča o BU, a meni nije jasno kako uopšte može biti profesor (redovni?) na istom? Ekonomski fakultet služi samo za zamajavanje studenata i uzimanje para. Nauku, sudeći po dekanu i onima koji se eksponiraju, videli nisu. O organizaciji BU treba da pričaju oni koji nešto znače u nauci, a ne čisti predavači kojima je mesto po srednjim školama, eventualno višim strukovnim.

8. Strašno je da ovo piše dekan fakulteta sa platama profesiea od 4000 evra.

   1. Koliko zavisti na jednom mestu, ocigledno je da Vas ne pogadja tema(a mozda cak i ne razumete njegov nacin izrazavanja), vec sam profesor, sto najvise govori o Vama. Verovatno Ekonomskom fakultetu niste ni prisli a kamoli nesto vise od toga, pa zato i ne znate o kakvom izuzetnom profesoru, a pre svega coveku je rec, svako ko je bar jednom slusao njegovo predavanje zna o cemu pricam. Pitam se, kakav li ste vi uspeh u zivotu ostvarili kad Vas ovoliko boli tudji.
      Prvi i pravi ❤️ Boricic
      I da, na sajtu fakulteta imate njegovu opsirnu biografiju pa se informisite, zelim Vam bar deseti deo, mozda ne budete tako nezadovoljni.

9. Ako neko razume šta je dekan mislio i rekao, neka napiše Danasu. Ko je poslodavac univerzitetima u Srviji? Država. Ona je dužna, kao na Zapadu, da predlaže rektore, a ovi dekane – kao što je to slučaj na Berkliju, najboljem državnom univerzitetu na svetu, koji odgovaraju za uspeh ustanove: i poslovni naučni. Može li autor na primeru piramide i kugle da objasni gde je središte ili težište samoouravljačkih fakulteta u Srbiji, koji pritom od države iskaju da ih izdržava i namiruje njihove propale poduhvate? Čestitka Maxi, onako usput.