Univerzitet u „jezivom društvu“

U intervjuu sam se između ostalog zapitao na šta će nam društvo izgledati kada ovi konačno odu s vlasti, ali posledice mehanizma njihovog vladanja nastave i dalje da deluju?

Pitanje sam postavio svim imenovanim i neimenovanim savetnicima i medijskim stručnjacima koji se nalaze u službi politički najmoćnijih ljudi u Srbiji i odgovoru se, naravno, nisam nadao. Ali nisam ni očekivao da upravo s njihove strane stigne gotovo isto pitanje, a baš to se dogodilo.

“Kakvo smo to jezivo društvo postali“, upitala je medijska savetnica predsednika Srbije reagujući na neke nedolične izjave u vezi s predsednikovim narušenim zdravljem.

Da vidimo, onda, kako ovo “jezivo društvo“, koje sam ja najavio, a medijska savetnica već prepoznala, trenutno funkcioniše na primeru ovog aktuelnog uspravljanja najstarijeg, najvećeg i najviše rangiranog univerziteta u Srbiji. Univerzitet je konačno odlučio da podigne glavu i glasno kaže da svaki doktorat koji je plagiran treba oduzeti, pa makar doktorand u pokušaju bio ministar finansija pod ličnom zaštitom predsednika.

Naborano univerzitetsko čelo podignuto je posle pet sramnih godina koje su protekle u nashvatljivom snebivanju i neodlučnosti, i to, prema mom mišljenju, pola iz udvorištva, a pola iz straha. Prema nekim istraživanjima, baš toliko dugo, ili koju godinu više, prosečno trpe nasilje i žene u Srbiji, pre nego što odluče da nasilnika prijave vlasti. Kome?

Pa vlasti, a pošto živimo u “jezivom društvu“, za napastvovane se agonija uglavnom nastavlja, ovako ili onako, a njen kraj još dugo ostaje neizvestan.

Na sličan način, upravo kao i u slučaju jadnih i uplašenih žena koje se usude da prijave porodično nasilje, nastavlja se i agonija univerziteta na kojem je došlo do (privremene?) reinstalacije kičme. Analogija s porodicom nije nimalo nategnuta, naime, odavno je poznato da srpski narod najviše veruje svojoj vojsci, crkvi, univerzitetu i akademiji (poređati po želji, afinitetu ili najnovijim podacima).

Dakle, naš najveći univerzitet jeste član najuže porodice srpskog društva.

I eto, sada, kada je taj najrenomiraniji srpski univerzitet, na čelu sa svojom rektorkom, zbilja pokazao veliku hrabrost u borbi za svoj integritet i kada to zaslužuje samo pohvale (od mene čak i izvinjenje jer sam u takav ishod ozbiljno posumnjao) nasilje nad njim se nastavlja.

Iako ostaje žal što se sve nije dogodilo mnogo ranije, a moralo je, a posebno što se – priznali mi to ili ne – čitava stvar ubrzala tek kada su studenti ušli u univerzitetske prostorije, što nije bilo nužno čekati, uporno nastojanje najmoćnijih političara da se akademska hrabrost univerziteta predstavi, ne kao izraz akademske slobode, već kao odluka pod političkim diktatom jeste zlostavljanje.

Time što se univerzitet optužuje da se suprotstavio vlasti i to za račun opozicije, koja inače ništa ne kontroliše u ovoj zemlji, današnja vlast u Srbiji samo ide dalje u svom nasilju i nad univerzitetom i nad zdravim razumom.

Tako dođosmo i do mojih novih pitanja za gospodu na vlasti. Zašto vi koji, kako mi se čini, bolje vladate nama nego sobom, barem ne pokušate da zamislite svet u kojem univerzitet ne sluša nijednu vlast, ni bivšu, ni sadašnju, ni buduću?

Zašto vam ne odgovara da vodite zemlju u kojoj (pored vas) vladaju i akademske slobode, barem kada je reč o univerzitetu na kojem vam studira najviše dece? Zašto se čini da biste bili srećniji da je taj isti univerzitet i ovoga puta “podvio rep“, pristao na laž i prećutao prepisivačku krađu u koju može da se uveri svako dete koje ima telefon povezan na internet?

Je li to vaš patriotizam, da Srbija ima i poslušni univerzitet koji će (od vas) kupovati svoje dostojanstvo tako što će žmuriti na vaše intelektualne lopovluke, a vas pojedinačno hvaliti bez blama i s patetikom koja para i uši i mozak. Ako to stvarno jeste vaš patriotizam, onda nije čudno što nam o njemu drže lekcije raznorazne kreature koje sebe nazivaju novinarima ili skupštinskim poslanicima.

Da sam, daleko bilo, na vašem mestu, ja bih bio srećan što vladam državom u kojoj je institucija od društvenog značaja konačno pokazala integritet. Vama je upravo to loše, taman toliko koliko je i meni loše od vas.

Za nas je najgore od svega to što ćete i dalje ostati na vlasti i to glasovima onih koji će i ovu priču o političkoj a ne akademskoj odluci opet razumeti onako kako ste im vi servirali. Prolazile su vam i gore stvari, što ne bi ova o univerzitetu i profesorima koji ruše ministra, a time i vladu, a time i Srbiju.

Samo vi i dalje ponižavajte univerzitet, ali se onda nemojte čuditi kada zaista postanemo jezivo društvo. Jeziv odnos prema akademskoj zajednici, mora da znači i takvo društvo u najavi.

Nemam više teksta za ovaj put, prvenstveno zbog toga što mi je već muka da pišem ovoj temi. Zbog istog razloga, mučnine, u njemu nema ni vlastitih imena. Mislim da nema pomoći od nabrajanja imena dobrih i loših osoba koje svi poznajemo, sve smo to mi. Zato sam jedno ime ostavio. Srbija, bre!

Autor je redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta i dopisni član SANU