Upotreba huligana u političke svrhe

Prvo nas je ministar dr Nebojša iz Beograda ubeđivao da ono što smo očima videli i osetili bio suzavac koji smo ispaljivali sami na sebe, onda je objašnjavao kako smo sami sebe i prebijali, a policija koja se tu nalazila samo je pomagala građanima.

Zatim nas je predsednica Vlade RS takođe ubeđivala da smo sebe trovali, kako u Beogradu neke grupe koje motiviše ko zna šta i ko zna ko pa oni napadaju mirne policajce i slične, u najmanju ruku budalaštine.

E pa, gospodine ministre, gospođice predsednice Vlade, evo malo pojašnjenja o tome šta se događalo.

Prvo, protesti su bili mirni.

Nemiri su počeli da se događaju kada su određeni ljudi, za koje se osnovano sumnja da su pripadnici Odeljenja za posebne akcije Uprave policije (vrlo opskuran naziv) krenuli da gađaju pripadnike beogradske brigade.

Iako se ta grupa momaka poprilično odvojila i nije brojala više od dvadeset ljudi, policija nije reagovala prema njima.

Zauzela je defanzivan stav i počela da se povlači. Grupa je zatim nastavila da provocira i sa sobom privukla i dečake, koji su očigledno maloletni. Policija je onda počela da ispaljuje suzavac.

Doduše ne na njih, već na sredinu platoa ispred NSRS. Grupa momaka je u tom trenutku volšebno nestala kao što se i pojavila. Ali reakcija policije se nastavljala. Svi znamo scene koje su nastavile.

Demonstranti su se razbili u nekoliko grupa, a najveći deo se povukao kod nekadašnje kafane „Tri lista duvana“. Onda ste, ministre, vi odlučili da je dobro da se beogradska policija povuče i da se stvar prepusti Žandarmeriji i ne znam ko je došao na tu ideju – SAJ-u.

E sada mora da dođe jedno malo objašnjenje. SAJ je jedinica kojoj primarni zadatak nije razbijanje demonstracija. Neka ovo za sad ostane ovde, o tome dalje u tekstu.

Opet se scenario ponovio. Žandarmerija je formirala dve linije kordona i čekala. Demonstranti su mirno stajali ispred njih uz povike, psovke, ali se sve završavalo na verbalnom konfliktu.

Trajalo je to i trajalo, dok se opet odjednom nisu pojavili isti oni momci koji su zapalili varnice ispred NSRS. I opet su počeli sa istim scenariom. Žandarmerija je ovaj put opet samo defanzivno stajala. Pokušala je da ispali suzavac, ali im se to malo obilo o glavu.

Da bi posle pola sata krenula i prava akcija čišćenja.

Svi smo bili svedoci što uživo što putem javnog servisa N1 kako je to izgledalo.

Odjednom su se pojavili momci koji su imali neke značke i teleskope kojima su prebijali sve na koje su naletali. Ti momci, za one koji ne znaju su pripadnici pomoćne policije, koji su zaposleni u MUP-u a koji su, gle čuda, baš u istoj organizacionoj jedinici kao i Odeljenje za posebne akcije. Spisak tih ljudi postoji, a za mnoge od njih ministar je lično potpisao naređenje o uvođenju u službu bez odluke konkursne komisije.

E sada da se malo osvrnemo na situaciju i postavimo neka pitanja odgovornima.

Za gospođu Brnabić:

Da li gledate neku drugu televiziju sem Pinka?

Da li znate kako se ispaljuju patrone suzavca?

Da li ste bili skoro na očnom pregledu?

Za ministra dr Nebojšu iz Beograda:

Da li ste i koliko tačno ljudi primili u sastav pomoćne policije?

Da li ste i kome tačno izdali naređenje da se koristi Odeljenje za posebne akcije?

Zašto je korišćeno isto Odeljenje Uprave policije?

Da li ste i koliko ljudi priveli koji su izazivali nerede i zašto niste?

Da li policajci znaju da šurujete sa kriminalcima i na taj način njih izlažete gnevu građa Republike?

Autor je sekretar Nove stranke