Upotreba otmice

Otrovni hibrid politike, biznisa i kriminala, proizveden tokom ratnih devedesetih godina, pustio je duboke korene u Srbiji. Slom režima koji je kumovao ovakvoj kriminalizaciji društva nije sam po sebi vratio stvari u normalu. Igrači koji su igrali mutne igre i dalje su na sceni. Teško da će javnost ikada do detalja saznati kako su začete pojedine imperije, ko je s kim bio u kakvoj sprezi, ko je kome nameštao poslove, ko je koga reketirao… To će ostati tajna unutar oligarhijskih krugova.
Budući da je zlatno doba kriminalnog biznisa (nadajmo se) prošlo, svi koji su stekli moć izrazito nastoje da se pred javnošću deklarišu kao čvrsti pobornici reda i zakona. Tajne iz mračne prošlosti saopštavaju se samo kad neko proceni da se njihovim obelodanjivanjem može pribaviti neka korist za sebe, odnosno pričiniti šteta nekom protivniku. Tako vodeći srpski biznismen Miroslav Mišković, šest i po godina posle vlastite otmice, obaveštava javnost da zna ko je stajao iza krivičnog dela izvršenog nad njim. To je bio, tvrdi Mišković, i danas „nezgodni“ lider opozicione LDP Čeda Jovanović. Štaviše, obaveštava Mišković javnost posle šest i po godina, to mu je potvrdio tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović, pa i premijer Zoran Đinđić. Navodno, svi su bili ogorčeni Jovanovićevom spregom s kriminalcima… Podsećanja radi, bilo je to vreme sloge unutar dosovske vlasti u kojoj su i Đinđić, i Mihajlović, i Jovanović bili značajni faktori. Ako je verovati Miškoviću, stvarna Čedina uloga bila je nešto sasvim drugo.