Formiranje Kriznog štaba za suzbijanje virusa korona 31. oktobra može da se ospori sa formalno pravne strane, jer počiva na Zakonu o vladi, a polje delovanja novouspostavljenog tela izlazi iz okvira tog zakona.
No, odluka je bar propisno objavljena u Službenom glasniku.
Postavlja se, međutim, pitanje legaliteta i legitimiteta prethodnog Kriznog štaba tokom 7,5 meseci njegovog postojanja.
Naši najveći pravni autoriteti, pomenimo samo Vidu Petrović Škero, Vesnu Rakić Vodinelić, Zorana Ivoševića i Slobodana Orlovića, tvrde da je to telo 13. marta nezakonito formirano, sa svim posledicama koje proističu iz tako nevaljanog pravnog postupka.
Udruženje građana Ujedinjeni protiv kovida, nastalo iz letošnjeg nezadovoljstva oko 3.000 lekara zbog lošeg upravljanja epidemijom, vidi taj problem iz šire perspektive.
Ono je ukazalo na pravni limbo u kojem se našao Krizni štab i tražilo je njegovu odgovornost zbog podleganja političkim interesima, nesnalaženja i kontradiktornih poruka slatih javnosti, te zbog sledstvene kompromitacije.
Ovo udruženje istovremeno je zahtevalo od Ministarstva zdravlja aktivaciju Republičke komisije za zarazne bolesti.
Reč je o telu koje po Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ima ključnu ulogu u sprečavanju i suzbijanju infekcija, a poseban značaj dobija u vanrednim situacijama, kakve su epidemije i pandemije.
Ne treba sumnjati da bi se u Republičkoj komisiji našlo bar nekoliko članova aktivnih u sadašnjem Kriznom štabu.
Međutim, ta komisija uključuje samo epidemiologe, infektologe i mikrobiologe, eventualno uz još po nekog lekara specijalistu, pa bi, bar tokom sastanaka, bila oslobođena direktnog uticaja političara.
Još važnije je što bi aktivacija Republičke komisije vratila ceo postupak u zakonske okvire, a poštovanje procedure je uslov i garant funkcionisanja demokratije.
Komisija sada postoji na papiru, ali „snom mrtvijem spava“.
Osim lekara, potrebno je, naravno, angažovanje predstavnika ostalih sektora društva.
Ovom autoru je, recimo, veliku pomoć u suzbijanju epidemije variole 1972. godine pružao jedan pukovnik policije, član tadašnjeg Štaba za karantinske bolesti.
Po važećem Zakonu o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama konceptualno slično ustrojeno intersektorsko telo zove se Štab za vanredne situacije, ali je prevashodno namenjeno suočavanju sa elementarnim nepogodama.
Zato se tokom prethodnih meseci nije ni oglašavalo.
Dakle, od početka je jedini stvarni donosilac odluka bio Krizni štab.
Formalno gledano, davao je samo predloge Vladi, ali kako su ga činili mnogi ministri, na čelu sa premijerkom i predsednikom Republike, to se obično svodilo na savetovanje samog sebe.
U praksi je ipak povremeno dolazilo do razmimoilaženja, po pravilu kada zaključci Kriznog štaba ne odjeknu dobro u javnosti, pa ih se Vlada odrekne ili kada Krizni štab i predsednik Republike zaigraju na kartu lošeg i dobrog policajca.
Bilo kako bilo, suština je u tome da su odluke pravno održive, jer ih je donosila Vlada, bez obzira što su predlozi poticali od legalno nepostojećeg subjekta.
Utoliko su zagonetnija pravdanja lekara iz Kriznog štaba da su im, od ukidanja vanrednog stanja, 6. maja, vezane ruke jer, navodno, Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti daje samo preporuke, bez preciziranja ko kontroliše njihovo izvršenje.
Čak se još uvek čuju žalopojke tih lekara kako, tobože, tek traže „pravni okvir“ za svoje delovanje. (Pa, koliko još meseci treba da traje to traganje?)
Istina je da je na osnovu navedenog zakona 19. marta proglašena epidemija od većeg epidemiološkog značaja koja, praktično, označava objavu uvođenja vanredne situacije (što ne znači i vanrednog stanja).
Time su vlastima data široka ovlašćenja da propisuju mere, uključujući zabrane putovanja, ograničenje kretanja i sl. Nadzor nad sprovođenjem mera obavljaju sanitarni inspektori, koji prekršiocima izdaju rešenja u upravnom postupku. (Tačno je da je inspektora malo, ali se taj problem da rešiti administrativnim putem.) Za pomoć inspektorima zaduženi su organi MUP-a. U čitavih devet članova istog zakona precizirani su rasponi kazni za nepoštovanje propisanih mera. Epidemija od većeg epidemiološkog značaja nije i još dugo neće biti odjavljena.
Pre će zato biti da tobožnja pravna sputanost služi Kriznom štabu kao izgovor za izostalo delovanje.
Sondaže javnog mnjenja ukazuju na izraženu averziju građana i prema Kriznom štabu i prema sužavanju prava i sloboda, bar kako ih shvata deo građana.
Treba razumeti oklevanje da se u takvoj atmosferi preduzimaju odgovarajuće mere, recimo dosledno kažnjavanje prekršilaca zabrana, ali valja biti svestan i cene odstupanja od profesionalnih normi.
Autor je univerzitetski profesor epidemiologije i član Saveta udruženja lekara Ujedinjeni protiv kovida
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
