Upozorenje ili čudo pred otkaz: Lični stav Gorana V. Zečevića

Umesto ovog naziva “upozorenje“, bolji bi bio naziv „čudo pred otkaz“ jer se sa ovim „upozorenjem“ čudi i poslodavac i radnik ali zakon je zakon.

Sa ovim sadašnjim zakonom o radu uglavnom se svi čudimo ali niko da prizna da se čudimo. Iracionalnost „upozorenja“ pred otkaz u zakonu o radu je materijalna i duševna kategorija za radnika, mnogo ružno zvuči, ne znam zapravo šta je to, je li to ironija prema radniku, opomena, koja je svrha upozorenja kada radnik dobije otkaz posle upozorenja (to mu dođe kao dodatak da se namaže puter preko hleba, da ne bude prazan hleb, naš nasušni, ali se oko toga lome koplja po sudovima), je l‘ „usmeno“ je l‘ „pismeno“ upozorenje, u biti, da li je to loš prevod ili pravno ludilo zakonodavne politike ali podseća i na iracionalnosti u krivičnom pravu a jedna od njih je da se istraga pokreće naredbom javnog tužioca a ne rešenjem istražnog sudije pa se čudimo što je krivični postupak neefikasan kada sudija nije prvi u sistemu nego drugi, jer diriguje tužilac umesto sudije.

Pa se svi čudimo što nam pravosuđe ne funkcioniše, jer je nešto u mehanizmu zaribalo. Ove gluposti što smo implementirali u naš pravni poredak u zadnjih 20 godina sada ne mogu da isprave ni najbolji mehaničari država iz kojih smo preuzeli „upozorenje pred otkaz“. Ali važno je da smo na liniji! Pa kud puklo da puklo, rekla bi politika u državi, a narodu je dozlogrdilo i da se čudi „upozorenju“.

Autor je advokat iz Zemuna

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.