Foto: Luca Marziale / DanasSvako ko se iole razume u suštinu sporta zna da se uspesi retko dešavaju preko noći, a zvezda onih što tako bljesnu, po pravilu brzo ugasne, pa bi na taj način trebalo posmatrati i rezultatski bum srpske atletike na prvenstvu Evrope.
Sa Ivanom Vuletom, kao suverenom vladarkom naše kraljice sportova, svetskom ikonom skakanja udalj i primerom uspešnosti formule vrhunski talenat + konstantan rad + pravilno vođena karijera + odgovarajuća logistička/finansijska podrška.
Sigurno je bilo onih što su naknadnu tvrdnju višegodišnjeg direktora Srpskog atletskog saveza, Slobodana Brankovića, da je SAS „projektovao pet medalja u Minhenu“, dočekali u stilu „lako je biti pukovnik posle bitke“, ali sumnjičenja takve vrste padaju u vodu, kada se samo malo zagrebe po površini karijera 26-godišnjeg kuglaša Armina Sinančevića, tek nešto meseci punoletne kopljašice Adriane Vilagoš i za jedno leto mlađe skakačice uvis Angeline Topić. Niko od njih nije kao grom iz vedra udario po konkurenciji i čarobnim štapićem ispunio uslov za dobijanje nacionalne penzije.
Oni su još u mlađim starosnim kategorijama demonstrirali ogroman potencijal, kao takvi su prepoznati od domaće atletske vrhuške i pregovaračkom umešnošću Brankovića i predsednika SAS-a, Veselina Jevrosimovića, na vreme, dobili novčanu pomoć države.
Potrebnu za pokrivanje troškova „običnog“ treniranja, ciljanih priprema za velika takmičenja, putovanja, angažovanje sportskih stručnjaka raznih profila, saniranje povreda… kako bi imali egal uslove sa vršnjacima. A njihovi roditelji, Đerđi Vilagoš i Dragutin Topić, kao i Sinančevićev trener Dragan Perić bili su tako pošteđeni dela velikih obaveza i briga.
Tako nadgledani i namireni mogli su da se razvijaju na pravi način, koracima od sedam milja grabe ka seniorskoj karijeri i u velikom stilu istupe na najveću pozornicu. Pošto su pre toga dugo i marljivo savlađivali visine i daljine, u tišini novih ili renoviranih atletskih objekata širom zemlje, „kujući“ silna odličja na svetskim i evropskim prvenstvima za mlađe i starije juniore. Taman onako kako su im predviđali atletski znalci, jer su ih isti i pre EP za „matore“ videli u top tri na Olimpijskim igrama u budućnosti. Počev od Pariza, 2024. godine, do kada bi pomenuta trojka trebalo da se ugleda na trofejnu veteranku Vuletu, posebno na njenu moć mentalnog prevazilaženja euforičnih i kriznih momenata.
Isto važi i za „zeleni“ talas devojčica i dečaka, čiji je talenat procenjen kao čvrsti temelj za zidanje novih atletskih uspeha.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
