„Uspeh“ Hamasa u najnovijoj akciji – užasan sa stanovišta žrtava: Autorski tekst bivšeg ambasadora Jugoslavije u Izraelu

Neočekivani teroristički napad na teritoriji Izraela, koji su izveli pripadnici palestinskih ekstremističkih organizacija Hamas i Islamski džihad, nakratko je doveo Izrael u potpunu defanzivu ali i situaciju u kojoj će ova država ne samo povratiti svoje pozicije od pre napada, već pokušati da snagom svoje armije potpuno razbije vlast Hamasa u Gazi.

Posledice ovakve situacije u najvećem delu snosiće porodice stradalih Izraelaca i onih koji su odvedeni kao taoci, ali i najvećim delom civilno stanovništvo Pojasa Gaze od oko 2,2 miliona ljudi.

Hamas je svakako izvojevao „pobedu“ krajnje surovim masakrom civila u Izraelu, pri čemu očigledno računa na jačanje svoje popularnosti među palestinskim stanovništvom ne samo u Gazi, već i na Zapadnoj obali.

Ova „pobeda“ međutim ne donosi nikakvo rešenje teške situacije u kojoj žive stanovnici ovog regiona, već će na duži rok njihov život učiniti skoro nemogućim.

Hamas je očigledno dugo planirao poslednju akciju i potpuno iznenadio izraelske obaveštajne službe, armiju, kao i politički ešalon.

Postigao je to upornim sakrivanjem svojih namera tokom poslednje dve godine, kada je na posredan način upućivao poruke da nije zainteresovan za oružanu borbu protiv Izraela, već za ekonomsko jačanje svoje teritorije, odnosno stanovništva Gaze.

Izraelu je takvo stanje odgovaralo, jer se orijentisao na bezbednosne pretnje na Zapadnoj obali i na jugu Libana i sam sebe je ubedio da mu iz Gaze ne preti nikakva opasnost.

To je stvorilo vrlo povoljne uslove da Hamas realizuje svoj agresivni plan i u tome je potpuno uspeo. I tu je kraj.

Sada obe strane moraju da se bave posledicama surovog terorizma nad izraelskim civilima, u pokušaju da situaciju stave pod svoju kontrolu u što kraćem roku.

Sa izraelske strane, bombardovanje Gaze je logičan nastavak sukoba, što je i Hamas morao da očekuje.

Ono što otvara pitanja jeste da li će Izrael moći i pored međunarodnih pritisaka, da sprovede totalnu blokadu Pojasa Gaze, koja podrazumeva prestanak snabdevanja električnom energijom, gorivom, hranom ili bilo kakvog uvoza.

Pored tog pritiska, Hamas očigledno računa i na „trgovinu“ izraelskim taocima, koje je doveo u Gazu, ne samo da bi oslobodio Palestince iz izraelskih zatvora, već i da spreči ulazak izraelske armije na svoju teritoriju.

Jasno je da će nekakav kanal komunikacija morati da se uspostavi između Izraela i Hamasa, verovatno uz posredovanje Egipta ili Katara, kako bi se pokušalo rešiti pitanje talaca, na šta je Izrael izuzetno osetljiv.

Obe strane u te kontakte pokušavaju da uđu sa što bolje pozicije, Hamas kao organizacija koja odlučuje o budućnosti talaca, ali i Izrael koji može potpuno da uništi ceo Pojas Gaze, sa stanovišta snage.

U tom smislu, nijedno rešenje ne može doneti bitno poboljšanje situacije, osim što može odložiti dalje zaoštravanje i haos.

Naime, ako bi se pitanje talaca brzo rešilo, Izrael bi odmah nakon toga imao odrešene ruke da svom vojnom snagom koju ima napadne Gazu.

Ukoliko se pregovori oduže, Izrael bi mogao da postepeno povećava pritisak i izazove tešku himanitarnu katastrofu za stanovništvo tog regiona, što bi ugrozilo pozicije Hamasa unutar palestinskog stanovništva.

Tako se čini da trenutno nema dobrog rešenja, da je „uspeh“ Hamasa u najnovijoj akciji, užasan sa stanovišta žrtava ali ipak isključivo u sferi simbola, od kojih palestinsko društvo ne može, niti će ikada moći, da uspostavi bolje uslove za svakodnevni život.

U stvari, biće upravo obrnuto.

Izraelski neuspeh da spreči masakriranje svojih stanovnika ostaviće teške posledice za obe strane i neće dovesti do bilo kakvog rešenja, osim do novih vojnih sukoba i stradanja civila.

Region će još jednom potvrditi da od stabilnosti nema ništa, da će žrtava biti još više i da će sve aktivnosti na normalizaciji odnosa između Izraela i arapskog sveta morati da čeka neko drugo vreme.

Što se direktnih učesnika sukoba tiče, Hamas će ostati obeležen kao najgora teroristička organizacija na svetu, a Izrael tek očekuje neki oblik državne istrage koja bi trebalo da utvrdi sve propuste u odbrani svoje teritorije i da imenuje krivce.

U tom periodu, izraelska vlada će svakako pokušati da sebi obezbedi snažniju ulogu u zaštiti stanovništva, što podrazumeva mnogo razornije vojne aktivnosti, kao i direktne napade na rukovodstvo suprotne strane. Svaka mirovna inicijativa u ovakvoj situaciji neće imati nikakvog značaja.

Autor je bivši ambasador Jugoslavije u Izraelu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.