Uspešna alternativa

Cilj ove garancije jeste da se mladima koji se ne zaposle u periodu od četiri meseca nakon završetka formalnog obrazovanja, ili posle otkaza, ponudi alternativni posao, dalje obrazovanje ili sticanje zanatskih veština. Studija sprovedena 2011. u Švedskoj pokazala je da su nezaposleni mladi uz pomoć garancija brže od drugih dolazili do zaposlenja. Finska je takođe smanjila nezaposlenost mladih putem direktne pomoći u zapošljavanju i kroz aktivnosti praktičnog sticanja znanja. U Austriji 63 odsto mladih koji su u 2010. učestvovali u programima podrške zapošljavanju zaposlilo se u roku od godinu dana. Procene Međunarodne organizacije rada su da garancije za mlade mogu „koštati“ državu između 0,5 i 1,5 odsto BDP-a.

Iako u Srbiji postoje određene mere podrške zapošljavanju mladih, koje se sprovode kroz različite institucije, čini se da ne postoji sinhronizovan rad na ovom problemu. „Garancija omladini“ podrazumeva uključivanje većeg broja aktera podrške kao što su poslodavci, lokalne samouprave, ministarstva, nevladine organizacije i obrazovne ustanove uz sveobuhvatno informisanje mladih na koje se ove mere odnose. Kako „Garancija omladini“ funkcioniše u praksi, možemo videti na primeru Hrvatske, koja je počela sa primenom 1. jula 2013. godine, sa projekcijom troškova od 28 miliona evra za 8.800 mladih u 2013. godini do 97 miliona evra za 30.000 mladih u 2016. godini, čime su obuhvaćeni mladi do 29 godina:

Uvođenjem „pomagača u nastavi“ podržaće se nezaposleni sa završenom gimnazijom, kako bi pomogli deci s posebnim potrebama i romskoj deci. Mladi nezaposleni će se obučavati za vođenje projekata, ili će biti plaćeni za rad na konkretnom projektu u saradnji sa nevladinim sektorom, kome bi trebalo da se podignu kapaciteti za privlačenje sredstava iz EU. Takođe, u saradnji sa civilnim sektorom mladi će se uključivati u socijalno preduzetništvo.

Podrška mini javnim radovima omogućiće mladima da rade poslove koji su važni za lokalnu zajednicu, poput pomaganja starima, očuvanja sredine, ili upravljanja otpadom.

Subvencionisaće se rad i nakon stručnog osposobljavanja u privatnom sektoru. Vaučerima za sufinansiranje plaćanja doprinosa za bruto platu, u iznosu od 15,2 odsto, motivisaće se poslodavci da zapošljavaju mlade. Finansiraće se stvarni troškovi prevoza, kako bi se povećala mobilnost mladih. Podržava se učenje mladih za preduzetnike, kroz sufinansiranje troškova prevoza i mentora. Mladi koji su napustili školovanje dodatno će se motivisati da ga završe, dok će se oni sa srednjom stručnom spremom obučavati za zanimanja budućnosti. Učenjem uz posao trebalo bi da se podstaknu mladi da usavrše svoja znanja i veštine u poslovnom okruženju i to za konkretnog poslodavca, po programu koji on smatra potrebnim. Sve aktivnosti će biti sufinansirane, u periodu od tri meseca, do čak dve godine, u različitim iznosima, od 25 odsto do 100 procenata minimalne bruto plate, u zavisnosti od primenjene mere.

Pored navedenih mera, preporučuje se mladima, ali i njihovim roditeljima da razmišljaju o potražnji za određenim poslovima prilikom izbora srednjih stručnih škola i fakulteta. Trebalo bi promovisati zanimanja budućnosti, kao i preduzetništvo već u osnovnim školama i uskladiti obrazovni sistem sa potrebama poslodavaca. Važno je napomenuti da je ključni element programa „Garancija omladini“ praćenje i procena uspešnosti primenjenih mera. Time će se izbeći podrška merama koje ne daju rezultate i usmeriće se napor ka pronalaženju novih načina podrške koji bi približili mlade tržištu rada.

Autor je predsednik UO Centra za razvoj Srbije, a tekst je nastao u okviru projekta „Garancija omladini za zapošljavanje – Moguća ili nemoguća misija u Srbiji“, koji je podržala Švajcarska organizacija za pomoć svetu rada (SOLIDAR Suisse)