Još u subotu naveče, kada sam video naslovnu stranicu Blica za nedelju, koja je najavljivala intervju Jelene Anasonović, pre nego što sam isti i pročitao, bilo mi je jasno da je pitanje trenutka kada će je botovi SZS proglasiti za Vučićevu i dodati joj sve one atribute koji uz to idu, poput sendvičarka, plaćenica, botuša…
I nisam pogrešio, tako je i bilo. Naravno, po već dobro uhodanoj šemi na društvenim mrežama se lansiraju pitanja koja se uvek mogu postaviti, a koja unapred nagoveštavaju zaveru „zašto baš sada u ovom trenutku“ i „kako baš u Blicu“?
Sa pitanjima, koja na način na koji se postavljaju, nameću i odgovor.
Naravno, da bi se prikrila ova i ona afera, da bi se skrenula pažnja sa ovoga i onoga, sa aluzijom da je Blic prorežimska novina. Uz to se svakome ostavlja slobodan prostor da nasluti cifru koju joj je Vučić platio. Toliko puta već viđeno do sada.
U samom intervjuu nema ničeg spektakularnog i novog. Lično sam dobio samo potvrdu onoga što sam znao i o čemu sam već pisao u Danasu, da su protesti bili Đilasovi od samog početka i da je on preko svojih ljudi vršio pritisak i finansirao iste.
U samom intervjuu je to ispričano sa nekim detaljima, koga je Anasonovićeva pozvala, sa kim i gde se videla, što čitavu priču čini intrigantnijom i uverljivijom. Svakome ko je želeo da vidi istinu, od prvog protesta, kada su Mirjana Karanović i Duško Vujošević sprečeni da govore na skupu, bilo je sve jasno.
Na kraju krajeva, o pritiscima o kojima danas govori Anasonovićeva su već na Tviteru govorili i Branislav Trifunović i Nikola Kojo, doduše, ne tako eksplicitno, ali sasvim dovoljno jasno za svakoga ko je želeo da shvati.
Jelena Anasonović je bila članica Levice Srbije i bila je na listi Dragana Đilasa kao kandidatkinja za odbornika na beogradskim izborima i sa tim teretom, koji je u početku pokušala i da negira u nekim televizijskim gostovanjima, nije mogla da se nametne kao nestranačka ličnost.
Kao članica Levice Srbije je i bila na protestu u Kraljevu povodom prebijanja Borka Stefanovića, odakle je sve i krenulo. Od protesta „Stop krvavim košuljama“ preko „Počelo je“ pa do registracije udruženja „1 od 5 miliona“ koje je Anasonovićeva registrovala na svoje ime.
Jelena Anasonović je mlada, politički nedovoljno profilisana i svakako neiskusna žena da bi se nosila sa političarima koji su navikli sve da kupuju, pa i ljude.
Jelenu i mnoge njene kolege su Đilas, Jeremić, Obradović i drugi samoprozvani opozicioni lideri zloupotrebili kako bi postigli masovnost protesta. Od trenutka kada su u tome uspeli, Anasonovićeva i svi drugi mladi ljudi, koji su tu bili iz ideala su im postali nepotrebni. Kasnije se pokazao realni Đilasov kapacitet protesta, ono što i danas vidimo, a svodi se na par stotina ljudi.
Najzanimljiviji aspekt ovog intervjua je zapravo reakcija na sam intervju i komentari na društvenim mrežama.
Neverovatno je kako je Jelena preko noći na Tviteru, od istih onih ljudi koji su je kovali u zvezde i nazivali hrabrom, mladom ženom koja je spremna da se suprotstavi diktatorskom Vučićevom režimu, postala Vučićeva plaćenica, botuša, sendvičarka…
Neverovatni su mi komentari na račun samog Blica, poput onih da je samo uz Vučićevo naređenje moguće tako nebitnu osobu staviti na naslovnu stranu, zaboravljajući kako su tu istu Jelenu uzdizali na presto demokratije kada se pojavila na naslovnoj stranici NIN-a.
Ta sklonost da ljude uzdižemo do neba i da ih sutradan pljunemo nije nam ni od Vučića, ni Đilasa, ni Tadića, ni Tita. To je negde mnogo dublje u nama. Setim se često kako je Đinđić pred smrt imao podršku od 5-6% i kako je par dana kasnije cela Srbija plakala kada je ubijen. S vremena na vreme se upitam, ne boluje li čitava Srbija od bipolarnog poremećaja?
Autor je producent
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
