Šest godina u životu najvišeg pravnog i političkog akta jedne države nije dug period! Ali šest godina od kako je Ustav Republike Srbije “dobio većinu na ustavnom referendumu” u “gluvo doba” noći 28. na 29. oktobar 2006. je dovoljno dugo vreme da se vide pozitivni efekti njegovog donošenja! Nažalost, o pozitivnim efektima donošenja ovog ustava se ne može govoriti.
Taj ustav nije rešio nijedno bitno pitanje: nije ostvario vladavinu prava i svetovnu državu, nije realizovao načelo socijalne pravde, zabranu sukoba interesa, poštovanje građanskih, ljudskih i manjinskih prava, podelu vlasti i funkcionalnu demokratiju.
Ustav je, zapravo, najveća prepreka rešavanju kosovskog pitanja! Taj akt nije rešio vitalno pitanje teritorijalne podele vlasti, autonomni status pokrajine Vojvodine i pitanje lokalne samouprave. Istovremeno, Ustav je blokirao priključenje Srbije evrointegracijama, a pojedini pravni eksperti su mišljenja da je Srbija njegovim donošenjem praktično odustala od priključenja Evropskoj uniji.
Ustav nije definisao jasnu privrednu orijentaciju Srbije! Srbija je danas bez jasnog koncepta regionalizacije i federalizacije, bez izgrađenih političkih i pravnih institucija! On je uveo partiokratski sistem vladavine. Srbija, dakle, počiva na trulom Ustavu iz 2006. godine. A u literaturi je za takav akt rečeno:”Ustav je kao drvo koje treba da daje ploda i pruža zaštitu. Ako takvo drvo ne valja, treba ga poseći i posaditi novo”!
Ovaj oktroisani nedemokratski ustav treba što pre ukinuti i doneti nov! Po mišljenju Venecijanske komisije, zbog načina donošenja, «pokreće se pitanje legitimnosti ustava». Ovaj stav je posebno aktuelan u vezi sa vojvođanskim pitanjem, jer Ustav je na referendumu, uz nezapamćenu kampanju, pritiske, pismo predsednika Izvršnog veća svakom domaćinstvu u Vojvodini i mnogo potrošenog novca poreskih obveznika, dobio podršku građanki i građana Vojvodine sa svega 43,93 odsto. Ovo vojvođansko ne Ustavu je upozorenje da drugačije treba regulisati ustavni položaj Vojvodine u Srbiji.
Ustavni sud Srbije u konzervativnoj oceni ustavnosti Zakona o nadležnosti ocenio je da su mnoge odredbe neustavne, pa i to da Novi Sad ne može biti glavni grad Vojvodine ili da Vojvodinu čine regije Srem, Banat i Bačka… Osnovno je pravilo da ono što nije eksplicitno zabranjeno je dozvoljeno. U aktuelnom ustavu nigde ne piše da Vojvodina ne može imati glavni grad ili da je ne mogu činiti prirodni geografski regioni. Postavlja se objektivno pitanje što to Ustavni sud osporava?
Nadležnosti Vojvodine su značajne u svim oblastima, a posebno sa aspekta prava manjina u domenima obrazovanja, kulture, informisanja i službene upotrebe jezika i pisama. Odluka Ustavnog suda je u najvećoj meri ugrozila dostignuti nivo prava u oblasti službene upotrebe jezika i pisama.
Novi ustav treba doneti na ustavotvornoj skupštini raspisanoj za tu priliku, uz prethodni dogovor dva ravnopravna entiteta Vojvodine i Srbije. Kada je u pitanju Vojvodina, mora se u obzir uzeti nekoliko činjenica: prvo, Vojvodina nije nastala na teritoriji Srbije za razliku od drugih regiona; drugo, građankama i građanima Vojvodine nisu vraćena ustavna prava u skladu sa zaključcima Londonske konferencije (avgust 1992.); treće, Vojvodina je jedini konstituent federacije bivše SFRJ čije pitanje nije rešeno!
Šest republika su samostalne države, a na Kosovu je proglašena nezavisnost i bori se za međunarodno priznaje. Od osam konstituenata bivšeg jugoslovenskog federalizma danas, postoji sedam samostalnih subjekata. Postavlja se pitanje gde se izgubio politički subjektivitet Vojvodine? Vojvodina je ovim ustavom proglašena za nesuštinsku autonomiju, autonomiju bez autonomije, budžetski trošak od sedam odsto.
Vojvodina se posmatra kao ratni plen i komora iz koje se uzimalo koliko i kako kome je trebalo, bez pitanja. Vojvodina je plaćala danak i sva Miloševićeva ratišta i gradilišta prethodnog režima. Nastavila je da plaća Košuničina, Tadićeva i Mrkonjićeva gradilišta, a sada plaća Dačićeva i gradilišta Velje Ilića. Vojvodina je region koji srazmerno najviše siromaši u Srbiji. Nekad je po razvijenosti bila odmah uz Sloveniju i Hrvatsku, a sad je ispod proseka Srbije, centralnog dela Republike, a posebno Beograda.
Vojvođansko pitanje treba rešiti tako što će se novim ustavom Srbija federalizovati. Poštujući međunarodne dogovore, a posebno zaključke Londonske konferencije vraćanje ustavnih prava građankama i građanima Vojvodine u novim uslovima u samostalnoj Srbiji podrazumeva njen federalni status u Srbiji. Dakle, Republika Vojvodina u Saveznoj Republici Srbiji.
Autor je predsednik Vojvođanskog kluba
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
