Ispratismo nedavno i devetu godišnjicu od kako je Ustav Republike Srbije donesen, za koji su neki od njegovih političkih promotera i agitatora govorili da mu je najkvalitetnija odrednica to što je lako promenjiv. Ustav je uz pomoć bolesnog patrijarha Pavla i svesrdnu podršku CESID-a i sveopšte mobilizacije patriotskih snaga „dobio većinu na ustavnom referendumu“ u „gluvo doba“ noći 28. na 29. oktobar 2006. godine!
Prošlo je devet godina, a Ustav nije promenjen. Ispostavilo se, a pravni eksperti su od početka tvrdili da to nije baš lako. U proleće ove godine formirana je u Narodnoj skupštini Akciona grupa za reformu političkog sistema, ali početkom jeseni je rad ove grupe postao samozatajan i o predlozima i sudbini različitih inicijativa, javnost skoro ništa ne zna. U međuvremenu se javnost zamajava inicijativama o rekonstrukciji Vlade, vanrednim izborima i referendumu, koji su valjda voljom jednog čoveka odloženi za period od šest meseci, pa će se verovatno sve ponoviti. Valjda je jasno da svaka ozbiljnija reforma političkog sistema podrazumeva donošenje novog Ustava, koji je toliko loš i predstavlja redizajn Memurandumskog ustava iz 1990. godine, da je nepromenljiv. Nažalost, o pozitivnim efektima donošenja ovog ustava na devetu godišnjicu od referenduma ne može se govoriti. Taj Ustav nije rešio ni jedno bitno pitanje!
Srbija ovim ustavom ostaje zarobljena svojom mitskom prošlošću, svojim opevanim i neopevanim starim junacima iz izgubljeni bitaka, svojim novim zločincima koji su kao heroji dojahali iz etničkih čišćenja i pljačkaških pohoda od pre dve decenije. Srbija je raspamećena svojim složnim rodoljupcima i partijskim činovnicima koji debelo lažu narod za svoje dobro. Ovaj ustav konstruiše „zavičajnu“ državu i priznaje „zavičajni“ narod kao narod prvog reda i „one druge“ kao pridodate narode ili narode drugog reda. „Srpski narod“ je taj zavičajni narod, a građani su narod bez zavičaja, „oni drugi“. „ostali“, „izlišni i ničiji“, zapravo – nepotrebni. Načelo ustava definiše Srbiju kao državu jednog naroda i tuđih građana.
Ustav nije ostvario vladavinu prava i svetovnu državu, nije realizovao načelo socijalne pravde, zabranu sukoba interesa, poštovanje građanskih, ljudskih i manjinskih prava, podelu vlasti i funkcionalnu demokratiju. Ustav je najveća prepreka rešavanju kosovskog pitanja! Ustav nije rešio vitalno pitanje teritorijalne podele vlasti, autonomni status pokrajine Vojvodine i pitanje lokalne samouprave. Imovinsko pitanje teritorijalnih zajednica Ustavom nije rešeno. Blokirao je priključenje Srbije evrointegracijama, a svedoci smo da se već duže vreme licitira sa otvaranjem poglavlja i rokovi se stalno pomeraju. Najbolje bi bilo da sama Srbija otvori što pre na ozbiljan način proces ustavne reforme, jer će to ubrzati i priključenje Evropskoj uniji. Ustav nije definisao ni jasnu privrednu orijentaciju Srbije!
Srbija je danas bez jasnog koncepta regionalizacije i federalizacije, bez izgrađenih političkih i pravnih institucija! Ustav je uveo partiokratski sistem vladavine i omogućio autokratiju. Srbija počiva na crvotočnom, preciznije rečeno, trulom Ustavu iz 2006. godine. U ovih devet godina, Ustav Republike Srbije pokazao se da nije dobar, da je crvotočan i truo. Ovaj oktroisani nedemokratski Ustav treba što pre ukinuti i doneti nov!
Po mišljenju Venecijanske komisije zbog načina donošenja „pokreće se pitanje legitimnosti Ustava“. Ovaj stav je posebno aktuelan u vezi sa vojvođanskim pitanjem, jer Ustav je na referendumu, uz nezapamćenu kampanju, pritiske, pismo predsednika Izvršnog veća svakom domaćinstvu u Vojvodini i mnogo potrošenog novca poreskih obveznika, dobio podršku građanki i građana Vojvodine sa svega 43,93 odsto. Ovo Vojvođansko NE Ustavu upozorenje je da drugačije treba regulisati ustavni položaj Vojvodine u Srbiji.
Novi Ustav treba doneti na ustavotvornoj skupštini raspisanoj za tu priliku, uz prethodni dogovor dva ravnopravna entiteta Vojvodine i Srbije. Odredbe o teritorijalnom uređenju „u suštini su kaznene odredbe aktuelnog ustava za AP Vojvodinu“ (Prof.dr Radivoj Stepanov). Kada je u pitanju Vojvodina moraju se u obzir uzeti nekolike činjenice:
Prvo, Vojvodina nije nastala na teritoriji Srbije za razliku od drugih regiona. Drugo, građankama i građanima Vojvodine nisu vraćena ustavna prava u skladu sa zaključcima Londonske konferencije (avgust 1992. godine.). Treće, Vojvodina je jedini konstituent federacije bivše SFRJ čije pitanje nije rešeno. Šest republika su samostalne države, a na Kosovu je proglašena nezavisnost i bori se za međunarodno priznaje, i priključuje se međunarodnim institucijama. Od osam konstituenata bivšeg jugoslovenskog federalizma danas, postoji sedam samostalnih subjekata. Postavlja se pitanje gde se izgubio politički subjektivitet Vojvodine? Vojvodina je ovim crvotočnim ustavom proglašena za nesuštinsku autonomiju, autonomiju bez autonomije i budžetski trošak Srbije od 7 odsto, a nastoji se kao i svaki trošak da se iz godine u godinu smanjuje, što znači da se ne poštuje ni ustavna odredba. Najbolji primer za ovu konstataciju je trenutno stanje, kada Srbija ne poštujući ustavnu odredbu, zakida Vojvodini distribuciju sredstava i taj dug se povećava i meri sa više milijardi dinara. Smanjenjem „budžetskog troška“ država Srbija, polako, ali sigurno ukida autonomiju Vojvodine!
Vojvodina se posmatra kao ratni plen i komora iz koje se uzimalo koliko i kako kome treba, bez pitanja. Vojvodina je plaćala danak i sva ratišta i gradilišta prethodnih režima Vojvodina je region koji srazmerno najviše siromaši u Srbiji. Nekad je po razvijenosti bila odmah uz Sloveniju i Hrvatsku, a sad je vrlo često ispod proseka Srbije, centralnog dela Republike, a posebno Beograda. Prema zvaničnim podacima državne statistike Vojvodina je dugo bila svrstana u nedovoljno razvijene regione u Srbiji.
Vojvođansko pitanje treba rešiti tako što će se novim Ustavom Srbija federalizovati. Poštujući međunarodne dogovore, a posebno zaključke Londonske konferencije. Vraćanje ustavnih prava građankama i građanima Vojvodine u novim uslovima u samostalnoj Srbiji podrazumeva njen federalni status u Srbiji. Dakle, Republika Vojvodina u složenoj, Saveznoj republici Srbiji. Vojvodini je potreban Ustav u kojem će biti deponovane zakonodavne, sudske i izvršne nadležnosti u svim oblastima izuzev onih klasičnih državnih ( vojska i odbrana, spoljna politika, monetarna politika, carine, državna bezbednost) koji će biti u nadležnosti savezne republike Srbije.
* Autor je kopredsednik Koordinaciono-akcionog odbora Vojvođanske konvencije
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
