Ustavni sud na potezu

Dok nas je nadležno ministarstvo obasipalo uveravanjima da je zakon unapredio sistem davanja za porodice sa decom, desilo se suprotno.

Prvo je poverenica za zaštitu ravnopravnosti podnela predlog za ocenu ustavnosti odredaba Zakona kojima se poljoprivrednice stavljaju u nejednak položaj u odnosu na ostale zaposlene koje primaju naknadu za porodiljsko odsustvo. Potom su počeli protesti pokreta „Mame su zakon“, a predložena je i izmena zakona kako bi se rešili problemi sa isplatom naknade koja u nekim slučajevima ide od nekoliko stotina do par hiljada dinara.

Na kraju, A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava podnela je inicijativu Ustavnom sudu za pokretanje postupka ocene ustavnosti čl. 25 st. 1-6 Zakona kojim se ukida pravo na roditeljski dodatak ukoliko makar jedno od dece u porodici nije primilo sve obavezne vakcine ili ne pohađa redovno osnovnu školu ili predškolski pripremni program.

Sada bi se neko zapitao zar nije svakom razumnom u interesu da deca budu obuhvaćena obaveznom vakcinacijom i upisana u predškolski pripremni program ili osnovnu školu.

Naravno da jeste. Upravo zbog toga i postoje sankcije za nevakcinisanje dece, odnosno njihovo neuključivanje u obrazovni sistem. Sankcije su propisane posebnim zakonima koji regulišu pitanja imunizacije i obrazovanja.

Pored toga, za najugroženije u našem društvu, romsku decu, koja su najčešće zbog diskriminacije, nedostatka dokumenata, izostanka podrške u obrazovnom sistemu i ekstremnog siromaštva u znatno nižem procentu uključena u obrazovni sistem i obuhvaćena obaveznom imunizacijom, predviđene su mere za prevazilaženje ovog problema. NJih je Republika Srbija uspostavila javnim politikama i one predviđaju podršku neophodnu za prevazilaženje faktora koji utiču na izuzetno loše stanje u oblastima koje pominjemo. Pružanjem podrške romskoj deci doprinosi se njihovom ostanku u sistemu obrazovanja i boljem obuhvatu imunizacijom, dok nepravične sankcije koje Zakon uvodi mogu imati samo suprotne efekte i dodatno produbiti njihovu socijalnu isključenost.

Zakonom se najpre krši ustavno načelo jedinstva pravnog poretka time što se zadire u materiju koja je prethodno regulisana drugim propisima da bi potom to zadiranje imalo nesrazmerno negativne efekte na decu koja dolaze iz najugroženijih romskih porodica. Komitet za eliminisanje rasne diskriminacije u svojoj praksi odavno je zauzeo stanovište da se postojanje diskriminacije ceni ne samo prema svrsi ograničavanja određenog prava, već i po efektima tog ograničavanja.

Posledice su jasne – nemogućnost ostvarivanja prava na roditeljski dodatak nesrazmerno pogađa romsku decu kojoj se Zakonom šalje poruka da su nepoželjni članovi društva čije odrastanje država neće pomagati.

Na kraju, Ustavni sud je na potezu – da odluči da li će „zaturiti“ i ovu inicijativu, kao što je to uradio sa nekoliko inicijativa podnetih pre skoro četiri godine zbog uredbe kojom je uveden prinudni neplaćen rad za korisnike novčane socijalne pomoći, ili će konačno dati sudski odgovor na neustavno ukidanje socijalnih uloga države kom smo svedoci poslednjih godina.

Autor je programski koordinator A 11 – Inicijative za ekonomska i socijalna prava