Ustavni sud ne čita Ustav

U obrazloženju odluke US navodi da osporena (od strane kompanije Rio Tinto) Uredba „nije doneta na način koji je u saglasnosti sa odredbom čl. 3 Ustava i odredbama Zakona o Vladi …“

Prvo što pada u oči je da US nije pročitao ceo Ustav, odnosno jedinu relevantnu ustavnu odredbu. To je odredba čl. 99 o nadležnosti Narodne skupštine. U al. 10 čl. 99 Ustava kaže se da Narodna skupština „usvaja plan razvoja i prostorni plan“.

Sledstveno, Vlada je samo kršeći Ustav (otimanjem nadležnosti Narodnoj skupštini) mogla da donese bilo kakvu uredbu o prostornom planu. Jer, Ustav naređuje da prostorni plan donosi ne Vlada, nego organ narodne suverenosti – Narodna skupština.

Ipak, Zakon o planiranju i izgradnji u čl. 35 st. 2 propisuje da „prostorni plan područja posebne namene donosi Vlada“. US je trebalo da ispita ustavnost ove odredbe, i lako utvrdi da je ona neustavna.

Jer, Ustav ne pravi razliku (u pogledu nadležnosti za njihovo donošenje) između različitih vrsta prostornih planova. Prema Ustavu, prostorni plan uopšte donosi Narodna skupština. Nadležnost Narodne skupštine za donošenje prostornog plana izraz je i starog principa quod omnes tangit, ab omnibus comprobetur (ono što se svih tiče, svi moraju da odobre).

Valja primetiti da čl. 35 st. 2 Zakona o planiranju i izgradnji ne boluje samo od obične neustavnosti, nego i od teškog komunističkog recidiva. Naime, u čl. 35 st. 2 stoji da „prostorni plan područja posebne namene donosi Vlada… a za područja koja se u celini nalaze na teritoriji autonomne pokrajine skupština autonomne pokrajine“.

Prosto rečeno, da se Jadar nalazi u AP Vojvodini, o njemu bi rešavalo predstavničko telo, a pošto se nalazi u UŽAS-u (užoj Srbiji), o Jadru rešava Vlada. Ustavne sudije time nisu mučile svoje glave. One su zdravo za gotovo uzele jednu protivustavnu normu.

Ustavni sud, naročito u pitanjima „svetog prava svojine“ (u ovom slučaju stanovnika Jadra), mora uvek da ima na umu temeljnu odredbu čl. 2 Ustava, kojom je propisano da „suverenost potiče od građana“.

Ta odredba ima svoj koren u čuvenom delu čuvenog Džona Loka, „Dve rasprave o vladi“. U toj ključnoj knjizi moderne pravno-političke misli stoji: „Veliki i glavni cilj udruživanja ljudi u političku zajednicu (državu), i njihovog stavljanja pod vlast, bila je zaštita njihove svojine.“ Drugačije rečeno, država odnosno politička vlast, koja ne štiti svojinu svojih građana (nego je npr. buši i posipa sumpornom kiselinom) gubi svrhu svoga postojanja.

Bušotine na njivama i poljima Jadra teške su rane na pravu privatne svojine. Neumesno je i pomisliti da će Rio Tinto sve to pozlatiti.

Autor je doktor pravnih nauka

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.