Ustavni sud presudio u korist porodilja

Rok za podnošenje zahteva za korigovanje iznosa: 14. avgust 2024. (šest meseci od objavljivanja odluke Ustavnog suda).

Način podnošenja: predlozi/zahtevi onom organu koji je i doneo rešenje, videti vebsajt istog (za Beograd, npr. dostupni formulari i informacije ovde) ili zatražiti formular.

Na osnovu primera za Beograd, neophodno je predati uredno popunjen zahtev i priložiti očitanu ličnu kartu kao i fotokopiju bankovnog računa (bez zadnje stranice kartice gde je sigurnosni kod). Bez obzira na ovaj minimum, uputno je predati i fotokopiju rešenja i eventualno obračun razlike na koju mislite da imate pravo.

Shodno instrukcijama pravo da traže odštetu imaju porodilje koje su dobijale rešenja počev od 19.04.2019. Međutim, postoji mogućnost da je krug širi.

Iako to u instrukcijama opština i ministarstva nije navedeno, stava smo da postoji pravo i da se zahteva isplata zakonske zatezne kamate na razlici u iznosima. Ovo se mora posebno navesti u zahtevu.

Ustavni sud je početkom ove godine doneo još jednu u nizu odluka kojom se utvrđuje da je neki deo Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom neustavan. Ovoga puta, odlukom ??? 60/2021, Ustavni sud je zauzeo stav da je Zakon stavio u neravnopravan položaj zaposlene trudnice koje su odlazile na porodiljsko odsustvo nakon trudničkog bolovanja.

Ovo je učinjeno time što se u obračun osnovice za naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva računao prosek zarada 18 meseci pre odlaska na trudničko bolovanje, a ne pre odlaska na porodiljsko.

Time su u stvari trudnice koje su imale poteškoća u trudnoći stavljene u neravnopravan položaj sa trudnicama koje to nisu imale, pod uslovom da u periodu pre trudničkog bolovanja nisu imale 18 ili više meseci prihode od zarada.

Primer

Da vidimo ovo na primeru. Uporedimo dve porodilje, obe sa po 80.000 dinara neto zarade i obe sa po 12 meseci primanja zarade pre drugog stanja.

Prva porodilja otvori trudničko bolovanje 6 meseci pre termina i porodiljsko bolovanje 1 mesec pre termina dok druga samo otvori porodiljsko odsustvo 1 mesec pre termina.

Obe se uspešno porode i dobijaju rešenja o porodiljskom odsustvu.

U situaciji pre 14.02.2024. (kada je objavljena odluka Ustavnog suda), prva porodilja iz ovog primera bi u rešenju dobila pravo na isplatu iznosa od oko 53.000 dinara, dok bi druga imala pravo na oko 75.000. Ovo stoga što se u onim mesecima kada nema zarade kod obračuna proseka uzima nula.

Kako se kod prve porodilje gleda 18 meseci pre odlaska na trudničko to će kod nje 6 meseci biti uzeta nula.

Kod druge porodilje se gleda 18 meseci pre odlaska na porodiljsko pa će onda za samo 1 mesec biti uzeta nula kod obračuna proseka.

Zbog toga druga porodilja dobija povoljniji iznos.

To je upravo ono što je korigovano odlukom Ustavnog suda pa će ubuduće svim zaposlenim porodiljama u obračun proseka zarada biti uzimani u obzir svi iznosi zarada pre otvaranja porodiljskog bolovanja, uključujući tu i isplate koje su dobijale za vreme trudničkog bolovanja (ako je bilo otvoreno).

Kako do obeštećenja

Kao i u prethodnim navratima, nadležno ministarstvo je izdalo instrukciju o postupanju u skladu sa ovom odlukom Ustavnog suda, a nadležni lokalni organi uglavnom pripremili obrasce zahteva.

Ovo jer se zahtev i upućuje onom organu koji je rešenje i izdao. Zato je potrebno pregledati sajtove navedenih organa ili podneti zahtev u slobodnoj formi ako ne postoji adekvatna objava ili formular.

Sudeći po primeru obrasca za Grad Beograd biće dovoljno da potencijalno oštećeni podnesu uredno popunjen zahtev minimalne sadržine (upisati rešenje, datum donošenja rešenja, ime, prezime, JMBG i druge generalije, okolnost da li je podneta žalba na rešenje ili tužba).

Sudeći takođe po ovom primeru biće dovoljno ovome priložiti očitanu ličnu kartu kao i fotokopiju bankovnog računa (bez zadnje stranice kartice gde je sigurnosni kod).

Bez obzira na to što je ovo minimalna sadržina zahteva, svakako se mogu navesti i dodatni elementi. Tako bi bilo uputno priložiti i fotokopiju predmetnog rešenja kao i eventualno obračun iznosa razlike. Na ovaj način će biti nesporno o kojim iznosima je reč, a moguće je i da ćete olakšati posao zaposlenima u upravi.

Ko sve ima pravo da podnese zahtev

U navedenoj instrukciji ministarstva je navedeno i to da zahteve za izmenu rešenja u skladu sa odlukom Ustavnog suda mogu podneti porodilje koje su primile rešenja počev od 19.4.2019. godine.

Ovo stoga što je u skladu sa članom 61 Zakona o Ustavnom sudu takve zahteve moguće podneti samo ukoliko nije proteklo više od 2 godine između dostave rešenja i podnošenja predloga ili inicijative pred Ustavnim sudom.

Kako se u instrukciji navodi da je inicijativa koja je i dovela do odluke Ustavnog suda podneta 19.4.2021. to dakle samo one porodilje koje su dobijale rešenja počev od 19.4.2019. mogu sada zahtevati naknadu razlika, a ne i ostale potencijalno pogođene ovim zakonskim rešenjem koje se primenjivalo od 1.7.2018. (videti str. 2 instrukcije ministarstva).

Međutim, uvidom u objavljena akta Ustavnog suda u ovom predmetu, čini se da nije moguće tačno utvrditi kada je podneta predmetna inicijativa.

Ovo stoga što je u rešenju kojim je pokrenut postupak pred ustavnim sudom navedeno da je ovaj predmet zapravo započet ustavnom žalbom podnosioca.

Kako je Ustavni sud smatrao da je dokument pogrešno označen kao ustavna žalba iako je u suštini inicijativa za pokretanje postupka ocene ustavnosti, to je Ustavni sud svojom odlukom ?? 1/15 od dana 19.04.2021. godine prerasporedio (presignirao) ovaj dokument iz ustavne žalbe u inicijativu za pokretanje postupka ocene ustavnosti (vidi stav 2 prvog dela obrazloženja ove odluke Ustavnog suda).

Kako je ovo jedino pominjanje datuma 19.04.2021. u obe odluke Ustavnog suda (Rešenje o pokretanju dostupno ovde, a odluka o neustavnosti ovde) to je jasno da je moguće da 19.04.2021. nije datum podnošenja predmetne inicijative. U prilog ovome i činjenica da je odluci o presignaciji prethodilo detaljno čitanje podnetog dokumenta, kao što se može videti iz obrazloženja Rešenja o pokretanju postupka.

Imajući u vidu to: 1) da se shodno članu 32 Zakon o Ustavnom sudu podnesak (bilo koji, uključujući i ustavnu žalbu, inicijativu) smatra podnetim onda kada je predat Ustavnom sudu te i 2) da iz obrazloženja Rešenja o pokretanju postupka ne proizilazi da je Ustavni sud smatrao navedenu pogrešnu oznaku takvom greškom koja onemogućava dalje vođenje postupka, to je jasno da postoje indicije da je konkretni predlog za ocenu ustavnosti podnet pre 19.4.2021. godine.

Ovo je naravno važno jer ukoliko je tačno, to proširuje krug ovlašćenih lica da podnesu zahteve za naknadu razlika.

Zatezna kamata

Pored navedenog, mišljenja smo da je pored zahteva za izmenu iznosa naknade moguće podneti i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na obračunate razlike. Ovo stoga što u pomenutoj odluci Ustavnog suda nije navedeno ništa po ovom pitanju, pa se stoga primenjuju opšta pravila obligacionog prava.

U tom kontekstu je važan član 210 Zakona o obligacionim odnosima koji uključuje situacije uvećanja ili uštede u imovini jednog lica uz smanjenje imovine drugog lica nastale na dopušten način, ali bez pravnog osnova ili s obzirom na pravni osnov koji je kasnije otpao (vidi npr. obrazloženje ove odluke Vrhovnog kasacionog suda).

Prema ovim pravilima, onaj koji je nešto stekao s obzirom na osnov koji je kasnije otpao je dužan da stečeno i vrati i to sa zakonskom zateznom kamatom ako se radi o novcu od dana kada se desilo sticanje ako je nesavestan.

U ovim slučajevima, uštedu je imala Republika Srbija preko organa koji su izdavali rešenja, a kako je osnov uštede neustavna odredba zakona ne može se reći da je Republika Srbija bila savesna jer je pre svega dužna da ne donosi neustavne zakone.

Shodno navedenom, u ovoj situaciji dakle postoji pravo da se traži isplata zakonske zatezne kamate na sve manje isplaćene iznose. Ta se zakonska zatezna kamata obračunava za svaki iznos razlike na mesečnom nivou.

Ali, ovo se mora eksplicitno tražiti od organa koji je doneo rešenje.

U suprotnom se ovo pravo gubi jer je konkretan zahtev u pitanju jedini pravni put za otklanjanje negativnih posledica konkretne neustavnosti, i ako se on propusti više ne postoji pravo da se traži isplata navedenih zateznih kamata (vidi stranu 5 ovog stava VKS).

U slučaju da opštinski organ ne postupi po zahtevu

Ukoliko organ koji je doneo inicijalno rešenje ne postupi po zahtevu za izmenu pojedinačnog akta bilo uopšte ili u delu u kojem se odnosi na isplatu zakonske zatezne kamate, podnosilac zahteva je ovlašćen da tada podnese tužbu nadležnom sudu radi naknade štete (vidi ovu odluku VKS).

Autor je advokat

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.