Ustavotvornost Skupštine Srbije

U formalnom smislu predstavlja javno priznanje da Srbija ne vrši nadležnost nad jednim delom svoje teritorije:

„Republika Srbija ne priznaje niti će ikada priznati jednostrano proglašenu nezavisnost AP Kosova i Metohije.“ (Tačka 1 Predloga rezolucije).

Čime se konstatuje činjenica da je na teritoriji Srbije proglašena nezavisnost jednog dela državne teritorije, a „državni aparat“ nemoćan da povrati narušeni suverenitet.

Ovim se negira Ustav i teritorijalna celokupnost Srbije, što je identično priznanju tzv. „Kosova“, i to u Narodnoj skupštini.

Srbija je međunarodno priznata u svojoj teritorijalnoj celovitosti čiji su AP Kosovo i Metohija neotuđivi deo.

Isto je potvrđeno u preambuli Ustava Srbije.

Ukoliko narodni poslanici u Skupštini Srbije tvrde da deo državne teritorije „nije integrisan“ u državnu celinu i da je potrebno „očuvati ga u okviru Srbije“, što je nesporno, negiraju postojanje države i otvaraju pitanje da li je Srbija bez dela svoje teritorije uopšte subjekt međunarodnog prava.

Previđajući pritom činjenicu da li državni organi u tom slučaju uopšte imaju legitimitet, a pre svega Narodna skupština.

Čime bi neposredno ugrozili nezavisnost Srbije dovodeći je u položaj potčinjenosti ili zavisnosti prema drugoj državi kako je definisano u Krivičnom zakoniku, stvarajući tako nestabilnost u odnosu Skupštine prema Vladi i predsedniku Republike, kako je definisano u Zakonu o Narodnoj skupštini i njenom Poslovniku o radu.

Stoga je očigledno neophodno da Skupština bez odlaganja sazove vanrednu sednicu u odnosu na taj predlog i zahtev za „reintegraciju“ i utvrdi njihovu opravdanost i da li je i kako narušen državni suverenitet, i ako jeste, da preduzme hitne mere u skladu sa zakonom.

Ukoliko zaključi da li je nemoćna da sprovede sopstvene zakone na teritoriji sopstvene države, razmotriće i da li je Vlada kao izvršni organ izgubila svojstvo izvršne vlasti i svrhu svog postojanja.

S druge strane, da utvrdi postoje li elementi za raspuštanje Narodne skupštine.

Ukoliko u radu Skupštine ne učestvuju predstavnici svih građana Republike Srbije, postojeći sastav Skupštine u celini nema legitimitet i potrebno je ponoviti izbore za tu skupštinu na čitavoj teritoriji Srbije. U tom smislu neophodno je da oni budu sprovedeni i na teritoriji svih pet okruga AP Kosovo i Metohija.

Ukoliko ne može da sprovede pune izbore, ne može da sprovodi zakone i nema nadležnost nad 12 odsto svoje teritorije, obavezna je da konstatuje da je na teritoriji Srbije ukinut pravni poredak i proglasi stanje okupacije Srbije.

Okupacija dela teritorije isto je što i okupacija cele zemlje. Nemogućnost vršenja suvereniteta jednaka je okupaciji. Ali je pravni poredak ukinut na čitavoj teritoriji Srbije.

Jer, ne ogleda se okupacija jedne zemlje samo u fizičkom prisustvu stranih vojnih trupa na delu njene državne teritorije, već i u činjenici da institucije ne funkcionišu ni na preostalom delu njene teritorije zato što se zakoni ne sprovode ili se sprovode selektivno, i to prema političkom diktatu ili diktatu drugog izvora moći.

Tako institucije gube legalitet koji crpe od sopstvenog naroda, protiv koga su one same polovičnim sprovođenjem zakona neprijateljski okrenute.

Obaveza je naroda u tom slučaju da državni suverenitet neposredno prenese na Ustavotvornu skupštinu.

Autor je pravnik

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.