Uvek biti protiv represije, bili to Šarović ili Mila Pajić

Moraće autor da bude partibrejker, jer smo jako brzo i lagano prešli preko toga, a ne bismo smeli, te da podseti da je u senci ove opštenarodne euforije Više javno tužilaštvo u Novom Sadu predložilo određivanje pritvora do 30 dana za uhapšene funkcionere novosadskog odbora Pokreta slobodnih građana (PSG) i aktivistu STAV-a, a sudija za prethodni postupak nakon saslušanja ovaj predlog je usvojio i odredio im pritvor. Utamničeni su Marija Vasić, Mladen Cvijetić, Srđan Đurić, Lado Jovović i Davor Stefanović iz PSG, kao i Lazar Dinić iz STAV organizacije.

Propagandna mašinerija je takođe raspisala poternice za Milom Pajić, Dejanom Bagarićem, Branislavom Đorđevićem, Dorotejom Antić, Jovanom Dražićem i Anjom Pitulić, koji očigledno još nisu privedeni i dovedeni pred lice SNS pravde. Šta se to, pobogu, desilo, pa su ti ljudi pušteni da kerberi tako lako na njih kidišu, a da pri tome svi mi zaćutimo?

Naime, uoči velikog skupa u Beogradu, centri za laganje, manipulaciju i huškanje svesrpske javnosti, što sebe nazivaju medijima, izbacili su višedelni snimak, koji je by the way rezultat prisluškivanja, u kojem može da se čuje neformalni razgovor ovih mladih ljudi u kancelarijama novosadskog odbora PSG-a, tokom kojeg se spominju predlozi radikalnijih metoda protesta. Bilo kako bilo, taj razgovor je bio drugarsko naklapanje i ništa drugačije od svakog onog kafanskog i čaršijskog. Ipak, državni očusi ne vide to tako, već da je to napad na državno-ustavni poredak, pa je brže-bolje reagovalo protiv te ozloglašene terorističke bande.

Međutim, ne lezi vraže, odmah su se oglasili Studenti u blokadi sa saopštenjem u kojem se ograđuju od ovih mladih ljudi, te da sa njima ne dele takve vidove borbe, i da grupa Stav, kojoj pripadaju ovi dežurni krivci, želi da sprovodi isključivo svoje političke ciljeve. Takođe su se ogradili i od PSG-a, ali se onda i sam PSG ogradio od cele te situacije, da bi na kraju sve to stiglo u javnost, koja je samo okrenula palac prema dole i na taj način u potpunosti dala zeleno svetlo vukodlacima i vampirima iz Srpske napredne stranke da ove mlade ščepaju i povuku u mrak. Ubrzo nakon toga, novi talas informacija i ludila je zatrpao ovo, stoga je cela priča ostala u zapećku.

Puštanje niz vodu grupe mladih ljudi je par ekselans primer kako dehumanizacija daje svoje najsjajnije rezultate. Već godinu dana, skoro tačno i okruglo, sprovodi se poništavanje ličnosti, rada i dela novinara i profesora Dinka Gruhonjića, te je postalo sasvim normalno da tog čoveka bi trebalo već jednom ubiti. I antivučićevska i ova druga ekipa uopšte ne žele da ga vide kako hoda ovom planetom, pa su tako uspeli da povežu i studentkinju Milu Pajić sa njegovim nečastivim potezima protiv napaćenog srpskog naroda. A onda su uz Milu uvezali i ove ostale mlade ljude, te su ih na taj način izolovali od ostatka studenata i studentkinja, prikazavši ih kao nešto što ne bi trebalo da postoji, odnosno da radi protiv interesa države, društva i celokupnog naroda.

Zašto je to tako? Mila Pajić i njena družba imaju svoje stavove i metode koji se, jelte, razlikuju od drugih – što je sasvim normalno u nekoj zemlji koja teži pluralizmu – međutim, ovakva vlast, koja je u svom temelju zločinačka i nasilnička, mora da satre sve elemente koji ne dele baš gandijevski pogled na borbu i život.

Stav nije jedina grupa koja je ostala izopštena, tu je i Svi#$8e, ali bi valjalo da se prisetimo i upada policije u prostorije pojedinih organizacija iz civilnog društva pre više od desetak dana. Svi oni zajedno imaju tu jednu tačku, a to je da su „strani plaćenici“, stoga, nećemo da se lažemo, široj populaciji očigledno je sasvim poželjno eleminisati takve subjekte sa društveno-političke pozornice.

Interesantno je kako se antivučićevska javnost – barem sudeći po društvenim mrežama – oduševljavala time što su se studenti od privedenih ogradili, te je i navijala da se svi redom pohapse, pa se nastavilo dalje da su oni Vučićevi i da služe tome samo da uprljaju protest.

Pitanje se samo postavlja: kako smo došli do toga da verujemo u sistem kada hapsi one koji nisu nama podobni, štaviše, navijamo za njega, a nazivamo ga diktatorskim kada hapsi one koji nama odgovaraju? Valjda bi trebalo da se ostane na principima da ćeš uvek biti protiv represije, bilo to da je Nemanja Šarović ili Lazar Dinić, svi su oni na neki način politički zatvorenici ovih satrapa. Ili i naša antivučićevska strana gaji dvostruke aršine?

No, da se manemo ćorava posla, ovde se radi o nečemu drugom, mnogo strašnijem, a da to očigledno niko ne želi da vidi.

Pred našim očima uz našu podršku – i to podvlačim našu – imamo grupu mladih ljudi – voleli mi njih ili ne, to je nebitno – koji su direktno bačeni u ždrelo ove karakondžule koja vreba na dnu pećine, a da pri tome niko nije ni slovo rekao. Sve to samo pokazuje ekstremnu i podlu moć SNSrbije, te se ne smemo čuditi, ukoliko neko od naših dojučerašnjih saboraca, kolega, komšija, prijatelja, rođaka nestane u mraku, a da u opozicionoj javnosti bude prikazan kao nepoželjan član zajednice, jer, eto, on radi protiv interesa naše borbe. Očigledno je da je i ova revolucija, kao i svaka druga u istoriji čovečanstva, počela da jede svoju decu.

Autor je slobodni novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.