Uvek pozitivan o jednom ministru: Odgovor na kolumnu Miše Brkića

U svom poslednjem tekstu o Republičkom geodetskom zavodu, kritika ministra je, očekivano, izostala. Ovaj neobičan obrazac saradnje navodi na pitanje o prirodi njihovog odnosa i posmatrajući učestalost i sadržaj njegovih tekstova, postavlja se pitanje – sa koliko nula se piše ta njihova povezanost?

Model napada na katastar ostaje isti: kada nedostaju činjenice i argumenti, angažuju se pojedinci koji su spremni da bez valjanih stručnih osnova podrže bilo kakvu tvrdnju. U ovom slučaju, način i ton kritike podsećaju na misao Fjodora Dostojevskog: „Tolerancija će doći do takvog nivoa da će inteligentnima biti zabranjeno da izraze svoje mišljenje kako ne bi uvredili imbecile.“ U takvoj atmosferi, gde činjenice nemaju težinu, lako je proizvesti senzacionalne, ali neutemeljene optužbe.

Kada nema pravog osnova za napad, dolaze univerzalni „eksperti“ za sve i svašta, spremni da preuzmu ulogu stručnjaka za katastar i moderne tehnologije. Tako se na pozicije „stručnjaka“ uzdižu pojedinci poput Miše Brkića, izmišljenih sindikalnih predstavnika bez adekvatne stručne spreme, agenata za nekretnine koji tvrde da imaju „veze“ u katastru, pa čak i profesora koji o pitanjima katastarske politike raspravlja koristeći isti argumentacioni pristup koji koristi i u kontekstu senzacionalističkih tvrdnji o „svemircima“ u regionu.

Na kraju, iako su ovakvi pojedinci angažovani po potrebi, naručilac ovih napada ostaje isti. Miša Brkić ga je u svom tekstu jasno otkrio onima koji znaju da čitaju između redova. Prema opisanom obrascu, očigledno je da ta povezanost ima mnogo više nula nego što bi moglo da se nasluti.

Autorka je predsednica Geosindikata

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.