Uvezeni birači i fiktivna prebivališta

Darovanje srpskog državljanstva zaslužnim pojedincima nije novitet. Predviđeno je zakonom kao izuzetna mogućnost – u slučaju kada bi prijem stranca u državljanstvo bilo u javnom interesu. Tako su brojni umetnici i sportisti dobili srpski pasoš. Nije nepoznanica ni obrnuta situacija – da državljanin Srbije na njenoj teritoriji više ne živi, te da odjavi svoje prebivalište (ništa čudno u svetu sporta).

Od tih slučajeva bitno se razlikuje dvojno kombinovana i sračunata zloupotreba prava na državljanstvo i prijave fiktivnog prebivališta – namenjena novim izbornim državljanima bez stvarnog mesta stanovanja u Srbiji.

Jedan od načina sticanja državljanskog statusa jeste prijem, uz mogućnost da pripadnici srpskog naroda – državljani druge države nastale na teritoriji ranije SFRJ, po hitnom postupku zahtevaju da im Ministarstvo unutrašnjih poslova rešenjem odobri prijem u srpsko državljanstvo. Tako se državljanstvo stiče danom dostavljanja rešenja.

Nasuprot državljanstvu koje predstavlja javnopravnu formalizaciju (za mnoge) duboko intimnog osećaja pripadnosti – prebivalište je mesto u kome se građanin nastanio sa namerom da u njemu stalno živi. Reč je o geografskoj odrednici, tj. fizičkom prostoru u kom prebivalac zaista obitava, što znači da je u pitanju proverljiv podatak.

Po svemu sudeći, poseglo se za napred pomenutom pojednostavljenom procedurom masovnog upisa u birački spisak. U zavisnosti od njihovog broja – kvazi prebivaoci mogu imati uticaja na izborni rezultat, jer punoletni državljanin Republike Srbije sa prijavljenim prebivalištem ima pravo da bira i da bude biran. Taze izborni državljani, fiktivno prijavljenog prebivališta, stiču pravo glasa, a ta veštačka promena političkog pejzaža sračunata je na prekrajanje izborne volje. Obećanje srpskog državljanstva fiktivnim sugrađanima, koji lokalne (ne)prilike ne poznaju dovoljno, ili koje ih (opravdano) ne zanimaju, dodatni je podstrek da zaokruže broj ispred izborne liste i svojim glasom odluče o tome ko će upravljati gradom, opštinom ili mestom u kom oni ne žive.

Ipak, pravo na državljanstvo i prebivalište se umnogome razlikuje od konzumiranja pravnog statusa koji izborni državljani crpe iz svojih novih ličnih karti i pasoša. Tako su državljani Republike Srbije dostupni njenim organima vlasti i na njih se primenjuje srpsko pravo prema kojem se izborne prevare kažnjavaju. Sem toga, fiktivni sugrađani, nominalno registrovanog prebivališta, postaju poreski rezidenti Srbije kojoj ubuduće (po pravilu) duguju porez na sav svoj dohodak bez obzira na to odakle on poticao.

Nezavisno od obaveza koje proističu iz državljanstva i prebivališta – tendenciozno simuliranje tih javnopravnih ustanova nije bez pravnog leka i to u dva koloseka.

Najpre, Ministarstvo unutrašnjih poslova je ovlašćeno da po sopstvenoj diskrecionoj oceni (nalik onoj iz australijskog procesa), a zbog ugroženosti javnog interesa uzrokovanog prijemom izbornih državljana sa fiktivnim adresama, odbije njihov zahtev za prijem. Prijave desetine lica sa ugovorom o zakupu (kao dokazom o mestu stanovanja) iste nepokretnosti budi sumnju da li podnosilac prijave zaista ima centar svojih životnih, ekonomskih i socijalnih aktivnosti u mestu koje na formularu označava kao svoje prebivalište.

Drugi kolosek podrazumeva budnost građana, čije je neotuđivo pravo da zaštite sopstvene glasove na predstojećim izborima. Pozivi za glasanje licima koja ne stanuju na adresi stizali su i u referendumskim danima, pa se mogu očekivati i u aprilu. Od lokalne policijske stanice bi trebalo zahtevati evidentiranje da pozvani ne stanuje na adresi i tako pasivizirati tog uljeza. Bilo bi opravdano da isti zahtev uputi svaki građanin koji, u javnom interesu, napismeno obaveštava policijsku stanicu da na adresi ima prijavljenih lica koja tu ne stanuju. Na kraju, treba smanjiti mogućnost da se za izborne potrebe „pridobiju mrtvi koji bi se, međutim, u popisnom spisku vodili kao živi“ (N. V. Gogolj, „Mrtve duše“). Zato je svaki građanin ovlašćen da od opštinske i gradske uprave traži brisanje iz biračkog spiska preminulih lica, ili lica koja ne stanuju na adresi.

Razmena državljanstva i fiktivnog prebivališta za (izborni) glas flagrantno je neustavni čin, koji ne samo da obesmišljava izborna pravila, već i stavlja cenu na državljanski status. Odluka koju državljani biračkog mesta donose iza paravana biće vezana (dakle neslobodna) za očekivanja jače strane.

Autor je advokat, doktorand Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu