Svedoci smo da je ovih dana tema o litijumu potpuno nadvladala sve ostale pa tako imamo i ekspresni dolazak nemačkog kancelara u posetu Srbiji najavljenu svega nekoliko dana ranije što nije uobičajeno u diplomatskoj praksi s obzirom da se poseta državnika tog ranga najavljuju daleko ranije.
Pošto se održao Samit o retkim metalima i potpisan je Memorandum o saradnji sa EU po pitanju održivih sirovina, lancima snabdevanja baterijama i električnim automobilima, jasan je razlog posete.
Kako to da je tema litijuma stavljema ispred svih onih koje su vezane za demokratske procese zasnovane na evropskim vrednostima?
Odgovor se nalazi u složenim geopolitičkim odnosima u svetu, a suštinsko pitanje za sve nas je: Gde je tu Srbija i šta je njen interes?
Kada se analizira međunarodna politika ne može se prenebregnuti značaj odnosa EU i Kine što je od izuzetnog značaja za samu Srbiju, s obzirom na dobro poznate srpsko-kineske veze u oblasti različitih vrsta investicija kao i na spoljnopolitičku orijentaciju Srbije koja je zasnovana na pridruživanju EU.
Odnos EU-Kina je ambivalentan i zasnovan je na velikoj međuzavisnosti u sferi sveukupne ekonomske razmene koja je praćena i određenim nesporazumima, a značajno mesto među njima ima i automobilska industrija koja je od izuzetnog značaja za EU, s obzirom da u njoj radi preko 14 miliona radnika.
Tome svakako treba dodati radnike u državama koje su na putu evopskih integracija, a među njima je i Srbija u kojoj, kao što znamo, uskoro počinje proizvodanja električnih automobila u Kragujevcu.
Odluka EU da do 2035. godine obustavi prodaju automobila sa motorima na unutrašnje sagorevanje čini proizvodnju električnih automobila izuzetno značajnom za privredu evropskih zemalja.
Poslednjih godina uvoz električnih automobile iz Kine u EU je u velikom porastu i od države koja je bila veliko tržište za strane automobile, Kina postaje najveći izvoznik. Zvaničnici EU kritikuju velike državne subvencije koje kineska država daje proizvođačima električnih automobila, što ih čini jeftinijim od konkurencije, i preti visokim carinama, na šta Kina uzraća da će reagovati ako do toga dođe.
EU uvozi 98 procenata retkih metala koji igraju ključnu ulogu u ovoj industriji iz Kine koja ujedno u svojim rukama drži 60 procenata svetske proizvodnje baterije za električne automobile.
Privredna međuzavisnost je, kao što je prethodno rečeno, ipak isuviše velika da bi se smanjila ekonomska saradnja između EU i Kine, ali svakako ostaje činjenica da zvaničnici EU nastoje da smanje vezanost od stranih ekonomija.
U svetlu ovih činjenica postaje jasno zašto je nalazište litijuma u Jadru od izuzetnog značaja za EU, a svakako ono je od izuzetnog značaja i za Srbiju, s obzirom da je može uključiti u proizvodnju električnih automobila što bi imalo pozitivnog uticaja na srpsku ekonomiju.
Pored ekonomskog aspekta čitave priče postoji i onaj koji je neuporedivo važniji za građane a odnosi se na bezbednu eksploataciju litijuma koja neće ugroziti zdravlje ljudi i životnu sredinu. Nakon potpisivanja Memoranduma o saradnji Srbije i EU po ovom pitanju na političkom nivou trebalo bi raditi na potpisivanju dokumenata koji bi garantovali bezbednu eksploataciju litijuma.
Da li je moguće potpisati takve dokumente i dobiti garancije ostaje otvoreno pitanje, a da bi se došlo do odgovora neophodno je organizovati konferencije stručnjaka iz oblasti rudarstva, zaštite životne sredine, profesora univerziteta i naučnih instituta kako iz Srbije tako i iz Evrope.
Zaključci sa tih skupova moraju biti dostupni stručnoj ali i sveukupnoj javnosti, i na bazi njih pre svega treba donositi eventualne odluke u budućnosti.
Dosadašnja atmosfera u kojoj se vodi debata o ovom važnom pitanju ne približava nas donošenju bilo kakve odluke već poprilično polarizuje društvo i u moru optužbi, netačnih, ili polutačnih informacija, javnost i građani su sluđeni.
Upiranje prstom u one koji različito misle, optužbe i klevete, uvrede i teške reči ne stvaraju ambijent u kojem je moguće doneti racionalnu odluku po ovom pitanju, te bi stoga bilo od izuzetne važnosti da se stvari uvedu u normalne tokove.
Nažalost, već dugi niz godina naše društvo je preplavljeno toksičnom atmosferom u političkom i javnom životu sa slabim institucijama i gubitkom poverenja dela društva u državne zvaničnike koji je predstavljaju. Sve to otežava donošenje ključnih odluka koje bi trebalo da usmeravaju razvoj društva u godinama koje dolaze.
Rešenje za ovo ali i za mnoga druga pitanja leži u demokratizaciji društva, te bi bilo važno da se na sastanku između predstavnika srpskog i nemačkog državnog vrha razgovara na temu jačanja demokratije u Srbiji, jer bez slobodnomislećih građana i snažnih institucija nije moguće doći do trajnog i održivog rešenja.
Autor je profesor istorije u Zrenjaninskoj gimnaziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.