Foto: Luca Marziale / DanasNišta se na Balkanu ne dešava bez povišenih tonova i uzavrelih strasti. Ne toliko davno se zbog neraščišćenih računa među narodima bivše Jugoslavije pucalo, klalo i ubijalo, rane na svim stranama nikako da zacele, a proces pomirenja i suočavanja sa prošlošću je težak i bolan za sve, jer su izmanipulisani svi: i zločinci i žrtve.
Početkom nedelje mogla se pročitati tvrdnja bosanskohercegovačke rediteljke Jasmile Žbanić, autorke filma „Quo vadis, Aida?“, u kojoj navodi da je „na RTS-u rečeno da se o prikazivanju filma ‘Quo vadis, Aida?’ moraju konsultovati sa Vučićem“. Znam samo da nikad ne bih mogla da živim u državi u kojoj se o prikazivanju jednog filma pita predsednik države…“, kazala je Žbanić.
Ona se obratila publici preko video-linka, u okviru Autonomnog festivala žena (AFŽ) u Novom Sadu, gde je višestruko nagrađivan film „Quo vadis, Aida?“ prikazan u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine. RTS se oglasio saopštenjem u kome je naveo da rediteljkinu izjavu vidi kao pritisak i da „o prikazivanju ‘Aide’ na RTS-u ne odlučuju ni Žbanićeva ni Vučić“. Kako god bilo ovaj film treba posmatrati kao nagrađivano umetničko delo. Ne treba zaboraviti da je reč o filmu koji je kroz bioskopsku distribuciju i striming platforme videlo preko 80 miliona ljudi širom sveta.
Nekako je na ovim prostorima najteže uzdići se iznad strasti i blata dnevne politike u koje čak i nehotice ponekad upadnemo svi, to je katkad valjda jače od svih nas. Ne treba dovoditi u pitanje legitimnu i iskrenu želju Jasmile Žbanić da njen film bude prikazan na Javnom servisu iz prostog razloga što će ga tako videti najviše ljudi, s druge strane RTS se legitimno drži svog uređivačkog koncepta. Spekuliše se da iz neprikazivanja filma stoji Andrićev venac, čak i da je tako, RTS je dužna da sama stoji iza svojih uređivačkih poteza.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
