Uzdah i strah pred strojevim korakom veštačke inteligencije

Po nalazima i studijama veštačka inteligencija za polovinu smanjuje potrebu za piscima: književnicima, pesnicima, tekstopiscima i kreativnim piscima!

Dakle, ako je do sada više od tri četvrtine onih koji su se latili pera sekla i odbacivala književna kritika, sada nastupa veštačka inteligencija koja će polovinu od četvrtine preživelih odbaciti, i pokazati da ni za njima nema potrebe.

Pesnici postaju tehnološki višak. Idu u škart. Na smetlište istorije. Kao fariseji u biblijsko vreme, nedostojni.

Posle pola veka života s perom u ruci, za književnu umetnost, „prejaku reč“ i neizrecivost njenu, i uz tajnu i lepotu priče i pričanja, jer čoveka treba ostaviti i pustiti da priča slobodno, kako je pisao mudrac srpskog jezika i pisma, Ivo Andrić, pitam se: Šta ćemo sad?

Odolevao sam, idući od poezije ka kritici, pa prema drami i, sada, romanu.

Mislio i verovao da je to put zrenja i usavršavanja stvaraoca, onog koji pripada i kritičkom duhu i analitičkom čini, koji ga čini poligrafom i nužnom svakom društvu za sva vremena.

Odolevao sam i svima koji su pesnike smatrali „ćaknutim“, vrteći rukom i odmahujući glavom na njihov pomen ili kad se sretnu sa njihovom fantazijom, slikom i vizijom.

I svima koji su pitali: Šta će ti to? Taj uzaludni posao! Neplaćen i potcenjen.

Ali, gle belaja!

Sada stiže stroj veštačke inteligencije, i, posle njene pojave, već u začetku, dijagnoza i nalaz: Svet više ne treba pesnike! Treba ih prekržiti crvenom olovkom i izbrisati mišem: klik!

Umesto živog srca i darovitog božjeg uma čoveka o čoveku i svetu u njemu i oko njega pisaće veštački um.

I mi ćemo uživati! I oduševljavati se?

Nisam verovao da će tako doći vreme koje je prorokovao Branko Miljković: „Poeziju će svi pisati.“

Istina, on tada nije mislio na stroj veštačke inteligencije. Mislio je na dostignuće i uskrsnuće čovekovog uma i treperećeg srca.

Na uspon duha svih ljudi.

Pa se nadam da neće biti što biti ne može.

Ipak. Na sreću.

Ili se grdno varam. Na nesreću.

Autor je profesor

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.