Uznemireni svet

Rat u Ukrajini zabrinjava sve, jer preti erupcijom velikih razmera.

Da se rasplamsa u rat u kome će se zemlje okupljene u NATO-u „braniti“ od onih koje ne žele da ratuju i žive u unipolarnom svetu po diktatu nametanih demokratija.

Sve je više država u svetu koje odolevaju pritiscima zapadnih zemalja da ih podrže u njihovim ratnim namerama. Isto kao što su se, mnoge države, posle pada Berlinskog zida, opirale i otarasile komunizma.

Osećajući se ugroženim od neizvesnog razvoja događaja države Južne Afrike, (vekovima razjedinjavane i u međusobnim konfliktima), brzo su se organizovale u nameri da daju svoj doprinos u traženju mirnog rešenja za okončanje rata u Ukrajini.

Nije slučajno što su se državnici ovih zemalja okupili u Moskvi. Jer kako da traže pravdu na Zapadu, od država koje su im donedavno bile kolonijalne gazde.

Države okupljene oko BRIKS-a takođe, traže rešenja, kako se ovaj ratni sukob ne bi negativno odrazio na njihove privrede i ekonomski razvoj.

Stoga nije slučajno što veliki broj država Azije, Afrike i Južne Amerike čeka da budu primljene u članstvo BRIKS-a. Za njih obećavajuću globalnu zajednicu država.

Preteća nepovoljna globalna gibanja prelivaju se i na različite načine utiču na sve države sveta. Zajedničko za države koje su se izdvojile iz SSSR-a, državice nastale iz ranijih kolonija i one nastale raspadom Jugoslavije je da mnoge od njih (bežeći iz zagrljaja dva dominantna politička sistema) nisu uspele da nađu sopstvene modele državnog uređenja: u nekima su prisutni tragovi jednopartijskih sistema i autoritarne vlasti; neke su, (imitirajući da su kapitalističke), bez realnih osnova, prihvatile višestranački model organizacije; u nekim afričkim državama prisutni su elementi plemenskog ili običajnog prava itd.

U vreme kada većina država želi da se izvuče iz zagrljaja neoliberalnog kapitalizma, važno je da svaka od njih, polazeći od ekonomskih uslova, istorijskog i kulturnog nasleđa i uz podršku građana, učini sve da izgradi soptveni model unutrašnje organizacije.

To u prvom koraku podrazumeva iščišćavanje nasleđenih ili nekritički preuzimanih rešenja unutrašnje organizacije, bilo iz vremena komunizma ili nametanih „demokratskih vrednosti“ kapitalizma.

Sve je više uglednih naučnika i javnih ličnosti, koji zastupaju ideje o političkom osamostaljenju, naročito manjih država u nastajanju.

Tako filozof Boris Buden sa rezignacijom govori o „dubokoj krizi postojećeg svijeta koji se pred našim očima upravo raspada“.

Uveren je da više nije moguć povratak u „normalnu kolotečinu kapitalističkog progresa“… i zaključuje: „Kakvog smisla sad ima dostizati Zapad“, taj koji mora radikalno promjeniti svoj način života ……Dakle nismo mi ti koji bi smo se trebali dočepati „zapadnih“ privilegija, nego je Zapad taj koji bi ih se trebao odreći, jer nisu održive…. („Nedeljnik“, 22. jun 2023).

Autor je dipl. inž.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.