„Uzurpatoru crveni karton“: Poruka i predlog učesnicima protesta „Srbija protiv nasilja“

Ukoliko se oni ne završe sa potpunim ili delimičnim ispunjenjem postavljenih zahteva, u kom slučaju su ostvarili svoju svrhu.

Prema dosadašnjima izjavama onih koji su za ovo nadležni, a predsedavaju Vladi i Narodnoj skupštini, ništa od onog što su građani zahtevali neće biti ostvareno. Uobičajenom političkom praksom blaćenja, uvreda i ličnih diskvalifikacija političkih protivnika, vlast pokušava da sve što se događa na ovom frontu društvenog dešavanja minimizira i obesmisli.

Jedini zahtev koji je na traženje parlamentarne opozicije formalno ispunjen (ne računajući ostavku ministra prosvete pet dana nakon tragičnih događaja u OŠ „V. Ribnikar“, Duboni i u Malom Orašju, a posle prvog protesta nezadovoljnih građana), to je da se održi sednica Narodne skupštine. A ona se toliko vulgarizuje i produžava, a donošenje odluka odlaže, da su u dnevni red ubacili i sukobe u njihovoj političkoj koaliciji – smenu ministra privrede Radeta Baste.

S druge strane, dokazani uzurpator ustavnih i zakonskih nadležnosti svih bitnih političkih institucija i nezavisnih organa i tela, dosad je bio oprezniji i lukaviji. On je formalno pozvao na razgovore predstavnike protesta i dela opozicije koja ih podržava.

Prateći veličinu, obim i sadržinu mnogobrojnih zahteva nezadovoljnih građana, Aleksandar Vučić uspeo je da spreči sinergiju protesta građana i poljoprivrednika, delimično izlazeći poljoprivrednicima u susret. Predsednicu Vlade naterao je da javno stavi na sto svoju blanko ostavku. Ne bi li mu poslužila kao alibi da, ukoliko se protesti nastave, raspiše prevremene izbore i tako izbegne formiranje prealzne vlade. Na kojima bi učestvovao sa svojim novim Pokretom za državu i narod, koji navodno formira za Vidovdan.

Međutim, on samo želi da sačuva neophodnog saveznika SPS, jer istraživanja pokazuju da SNS i SPS, posle protesta i majskih događaja više nemaju većinsku podršku glasača. Vrh vlasti pokušava tako da kupuje vreme, da neutralizuje i podeli protestante, očekujući da će ih prerani kraj školske godine i sezona letnjih odmora razvodniti bar do jeseni.

Posle neuspeha skupa „Srbija nade“, 26. maja, sa preambicioznom namerom da nadmaši sve prethodne političke skupova u Srbiji, pri čemu organizator nije smeo ni da pomene najveći demokratski skup promena 5. oktobra 2000, usledilo je njegovo više puta obećano, a 27. maja realizovano povlačenje sa funkcije predsednika SNS.

Tu javnu funkciju Vučić je zajedno sa funkcijom predsednika Republike i nosioca svih izbornih lista, a suprotno odredbi člana 115 Ustava i odredbama i duhu ustavnih načela, i uz najrazličitije zloupotrebe, obavljao punih šest godina. O tome sve češće govore i njegovi dojučerašnji saradnici.

Zbog svega toga, učesnici protesta na sledećem velikom protestu u Beogradu, ukoliko u međuvremenu ne budu ispunjeni svi njihovi zahtevi, treba tom čoveku, koji je direktno i simbolično najodgovorniji za lošu situaciju i podeljenost u društvu, na vratima Predsedništva Srbije ostave – veliki crveni karton.

Istovremeno, u Pionirskom parku treba proglasiti formiranje najširu koalicije – Pokret za slobodnu Srbiju, otvoren za sve sa levica, iz centra i sa desnice, koji žele da se priključe promenama sa ciljevima koji su postavili i razvili ovi protesti. Detalji organizacije ovog pokreta mogli da budu kombinacija onoga što su na stranicama ovog lista i u drugim medijima predložili advokat B. Prelević, dr Z. Radovanović, profesori M. Jovanović i. Z Stojiljković…

U toku leta bi mogli da organizujemo okrugle stolove na najvažnije teme za građane Srbije, uz učešće najuglednijih eksperata. Na primer: borba protiv raširenog kriminala i korupcije, obrazovanje, kultura, zdravstvo, ekologija, javni resursi, pravosuđe i reforma…

Svim skepticima za ovakve predloge mogu da poručim da ukoliko na ovaj način uspemo da okupimo i ohrabrimo najkompetentnije ljude, oni će se veoma brzo usaglasiti oko najboljih preddloga mera za bilo koju oblast i bilo koji problem i pružiti pomoć u njihovom sprovođenju.

Tako su u oblasti kojom se ja bavim u zimu 2018, povodom javne diskusije o Radnoj verziji Amandmana Ministarstva pravde na Ustav RS, kad smo uspeli na javnom slušanju da okupimo 15 najuglednijih profesora – eksperata ustavnog i pravosudno organizacionog prava, najrazličitijih godina i ideoloških pogleda, u toku jednog dana uspeli da usaglase sve svoje stavove o kompleksnoj temi, autorizuju svoje govore i daju ključne stavove.

Nažalost, aktuelna vlast je, kao i u mnogim trugim oblastima, ignorisala i potcenila ove i mnoge druge zaključke i preporuke profesure i struke i zbog toga treba da plati neophodnu političku cenu.

Autor je sudija Apelacionog suda u penziji, učesnik protesta „Srbija protiv nasilja“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.