Vapaj za pravdom

Odgovor bi bio – da, da nije pod patronatom vladajuće stranke, izvršne vlasti i uticaja moćnih pojedinaca.

I najmoćniji u državi – predsednik Srbije, često demonstrira sopstvenu silu nad pravosuđem i time obesmišljava institucije pravde. Na sve to pristaje većina tužilaca i sudija, uz „horsku tišinu“ u vrhu policije.

Da je to tako, dokazuje „lučanski slučaj“.

U Osnovnom sudu u Ivanjici, od 3. oktobra 2019. godine, za pogibiju dvojice radnika sudi se Radošu Milovanoviću, dugogodišnjem generalnom direktoru, penzionisanom vojnom pukovniku, bliskom svim dosadašnim režimima, i dvojici fabričkih rukovodilaca – Vladimiru Lončareviću i Tomu Stojiću.

I pored toga što su državne komisije utvrdile da se nisu poštovale mere bezbednosti i zaštite na radu, oni su negirali krivicu i prebacili je na poginule radnike.

Ako je sve bilo onako kako treba, zašto je poslovodstvo lučanske fabrike, odmah nakon te nesreće, radnicima obezbedilo specijalna zaštitna odela, zamenilo spornu kartonsku burad za transport otpadnog baruta novim i adekvatnim posudama, uvelo video-nadzor?

Optuženi ne bi sada sedeli u sudnici da nije bilo neverovatne upornosti porodice poginulog Milomira Milivojevića, koja je sve vreme ukazivala na opstrukciju državnih organa.

Njegov otac Milovan, dugogodišnji radnik u toj fabrici, majka Nela i sestra Mirjana, koje su radnici i sindikalci, umesto da iskažu solidarnost, vređali i iskazivali podršku direktoru, ipak su uspeli da nateraju državne organe da rade svoj posao.

Nakon traljave istrage, upitnosti nalaza veštaka, pokušaja direktora da podmiti porodicu Milivojević i njegovih pritisaka na glavnog svedoka nesreće Marka Mitrovića da izmeni iskaz, što je on odbio i zbog toga ostao bez posla, očajni otac je, u junu 2019. godine, vapajima tražio pravdu i od šefa države.

I, šef je „pokrenuo stvari“, pa je tužilac ekspresno sačinio optužnicu i ubrzo je počelo suđenje. Međutim, što na zahtev optuženih zbog učestaloh bolesti, pa i zbog epidemijske situacije, pokušaja nagodbe jednog od okrivljenog, suđenja su nekoliko puta odlagana, čak i dan uoči njihovog održavanja, pa se sudskom epilogu trenutno ne nazire kraj.

Lučanski slučaj je važan za srpsko pravosuđe, koje će morati da dokaže da je na strani zakona, a ne šefa države ili njegovoj ekipi bliskog moćnika. Istovremeno, vapaj za pravdom Milivojevića moralo bi da nas uznemiri, jer ćemo i mi, možda, biti u njihovoj poziciji.