Vapaji iz rupe

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Iako u normalnim zemljama poligraf ne služi tome da se dokažu istina ili laž, a ponajmanje da se utvrdi nečija nevinost ili krivica. No Dembelija nije normalna država po mnogo čemu, jer u njoj Nedodirljivi suvereno vlada nad svima i nad državnim aparatom, dok mu potrčkala ponizno i bespogovorno služe, spremna da u njegovoj režiji i scenografiji odigraju najluđe i skoro nezamislive uloge, ne mareći za tuđe sudbine.

Pred podanicima se odigrava državotvorni rijaliti, prema kom su oni pravi na TV kanalima dečija igra. S obzirom da učesnici državotvornog rijalitija maskirani državnim funkcijama, gledaju „preko nišana“ svakog ko javno štrči iz dodeljenih uloga u rediteljevoj zamišljenoj idili o boljem životu u svetloj i dalekoj budućnosti.

Krug nepodobnih se širi sa razlogom, i zbog omiljene fraze vlasnika podanika koja glasi : – Ne verujte svojim očima, nego našim ( šupljim )rečima! – Nije isključeno da jednog dana režim uvede obaveznu masovnu upotrebu poligrafa i ( prekog ) suda, koji će izricati kaznene mere tipa : otkaza sa posla, gubitka građanskih prava, prinudnog društvenog korisnog rada i slično, pošto se režim paranoično okružio svim tajnim i bezbednosnim službama, kao i raznim naoružanim formacijama i desetinama hiljada komunalnih policajaca, čija se svrha ogleda jedino u represiji prema podanicima.

Nedodirljivi je takođe većinu medija sveo na manje od nule, pretvorivši ih u sopstveni odjek, što i nije bilo teško, a druge medije kupuje bud zašto posredstvom stranačkih piona. Zato je stanje zemlje Dembelije šizofreno. Sa Zapada dobija pohvale i priznanja, premda je Istok drži na kratkoj uzdi, dok se iznutra davi u aferama vlastelinskog ološa i polusveta, među kojem je izvestan broj aktivno učestvovao u pripremi atentata na prvog demokratskog Premijera. Podgrevanjem stalnog poluvanrednog stanja u zemlji Dembeliji, režim drži narod neslobodnim i u strahu, ne bi li se zadovoljio time što je živ, što je oprobani recept Satrapovog režima iz 90-ih godina, u kom su glavni akteri današnje vlasti u Dembeliji itekako učestvovali. Sa porastom broja korupcionaških afera i žbirovskih podmetanja, i uporedo sa tim podaničkog lošijeg življenja, Mister Hajd će ne zadugo vremena odneti potpunu prevagu nad Doktorom DŽekilom, ali će tad biti kasno za pitanje zašto političari pre stupanja na dužnost nemaju obavezu da se na kliničkom „poligrafu“ za duševne boljke izmere da li su uračunljivi.

U Srbiji na primer, u emisiji „24 minuta sa Zoranom Kesićem“, autor je duhovito prikazivao i dokazivao da bi bilo neophodno da visokopoložajnici blagovremeno i povremeno provere svoje mentalno zdravlje, ali postoje izgledi da se ta emisija više neće prikazivati.

Novine Danas, Vreme i Blic još odolevaju autocenzuri, a TV „N1“ je jedina televizija na kojoj se mogu čuti kritičke reči upućene režimu, no ona je deo TV „CNN“ koju ovde bije čvorovićevski glas da: „širi laži o nama!“ Zato se vapaji iz ove rupe jedva iznutra čuju, dok spolja i ne dopiru.