Vasko Vasović i njegovo oko

Klapa je mala pa ne može ceo naslov da stane, a on bi glasio… Po kome se generalni direktor RTS bira po nemoralnoj podobnosti od strane Upravnog odbora, koji aminuje naređenje odozgo.

Uništavanje RTS, preko bivšeg A. Tijanića, nastavlja se do ovog danas, koji sigurno dovodi RTS do propasti.

Napisao je Vasko Vasović u svojoj kandidaturi za mesto generalnog direktora RTS-a:

PETOGODIŠNJI PLAN I PROGRAM OPORAVKA I RAZVOJA RTS-a I NJEGOVA KONVERZIJA IZ VIŠEDECENIJSKOG, USLUŽNOG POLITIČKOG MEDIJSKOG SERVISA U JAVNI NACIONALNI SERVIS

TV Dnevnik gledam od 1958. godine, kada je prvi put emitovan na Televiziji Beograd. Od te večeri do večeras ništa se nije promenilo. Suština je ista. Hvaliti vlast, bez ikakve kritike.

Menjale su se spikerke i spikeri. Moda se preko njih menjala. Tehnika. Studio je bio mali, a naša očekivanja velika. Danas je studio ogroman, a vesti su i dalje lažne, bez nade.

Danas je RTS preglomazan, dezorganizovan i trom tehnološki sistem, kojim vlada dilentatizam, nepotizam, nesposobnost, bahatost, rasipništvo i koji će, ukoliko se pod hitno ne uklone generalni direktor i bulumenta oko njega, računajući i krajnje ponizni i slugerajski Upravni odbor, doći će do potpune propasti i raspada nacionalnog javnog servisa.

Urgentna sistemska, tehnološka i kadrovska reorganizacija i drastična promena prevaziđene poslovne politike i zastarele menadžerske strategije u svim segmentima JMU RTS, moraju biti početak oporavka RTS. (Vasko Vasović)

Bilo jedno veče, pre dosta godina. Išao je TV Dnevnik. Ređale su se laži, kako iz dana u dan napredujemo sve više i više i ostale gadosti i gluposti.

Kiša je padala tog dana i sunca je bilo. Bila je jesen.

Do te večeri sve je išlo ubitačno dosadno. Decenijama sve jedno isto. Vremenska prognoza uobičajena. Snimatelj na zadatku, da ne bi kisnuo, snima jedan kadar kroz prozor jedne od kancelarija RTS. Ide off ženski glas koji govori prognozu vremena.

Umesto toga, te večeri, prvi kadar slika klupu pored reke iz nekog čudnog, neviđenog ugla kamere, gde je snimatelj morao da pored toga što je dobro pokisao, morao i da legne u baru. Pao je i jedan žuti list na klupu, kao nagrada za njegov trud.

Sledilo je nekoliko fascinantnih kadrova splavova i reke. Zalaska sunca, oblake, ptice, Beograda u daljini…

Čekao sam da pročitam ko je taj snimatelj koji je razbio učmalost i želeo da pokaže da i od malih zadataka može da se napravi remek-delo.

Od tada, svake večeri, sa nestrpljenjem sam čekao izveštaj o vremenu i kratke trenutke uživanja u nestvarnim slikama Vaska Vasovića, snimatelja kadrova.

Tada sam se setio Dzige Vertova i njegovog Kino – oka, po kome je kamera nalik ljudskom oku i najbolje je koristiti za dokumentovanje događaja iz stvarnog života.

Te čarobne slike Vaska Vasovića vratile su me u vreme kad sam imao osam godina. Kada su počele pripreme za rad Televizije.

Vodio me je otac sa sobom. Studio na Sajmu bio je moj drugi dom.

Danima ljudi nisu išli kući. Jela se suva hrana. Radilo se noć i dan. Za platu se nije ni pitalo. Ginuli su jedan za drugog. To se zvalo, ako neko još pamti tu reč… ENTUZIJAZAM!

U ime onih koji su osnivali ovu televiziju. U ime mog oca i svih njegovih koleginica i kolega. U ime Radivoja Lole Đukića, Novaka Novaka, Duška Radovića, Aleksandra Popovića, Mileta Topa, Dragana Nikitovića, Skaleta Mitića, Kamenka Katića, Dragoljuba Lazarevića, frizerke Vere…

U ime onih čija imena nažalost nisam zapamtio: kamermana, kablomana, tonaca, miksera, sekretarica i asistenata, montažera, novinara, spikera, organizatora, inženjera i svih drugih…

Zbog onog što su krvavim radom napravili nešto, što danas pojedinci rasturaju, pljačkaju, ponižavaju i uništavaju.

Zbog onih šesnaestoro mučenika, žrtvovanih od strane svojih rukovodilaca.

Verujte vašem kolegi Vasku Vasoviću i stanite uz njega. Svi vi zaposleni na raznim poslovima u RTS.

Na RTS se sve što nagoveštava neki talenat i umetničku vrednost, momentalno saseca u korenu, jer postoji opasnost da se razmahne, da se proširi i na ostale talentovane ljude, autentične, snažne, sa svežim idejama, koji imaju svesti i samosvesti i koji mogu da dovedu do stvaranja mehanizma koji poznaje i priznaje duhovnu svojinu. Prepoznaje čemu ona služi, zašto i kako?

Cela stvar može da se otme kontroli mediokritetima koji se nalaze godinama u RTS i kao pijavice žive od nje, a nemaju šta da joj daju.

Postaju ugroženi i nemilosrdni prema talentu, ideji, kreaciji i intelektualnoj svojini.

Izađite iz kancelarija i ne plašite se nikog. Izađite na vazduh iz tih učmalih sobica. Neka vas prisluškuju i cinkare nadređenima.

Jednom mora sve to da prestane.

Budite baš vi ti koji će srušiti lopurde sa gornjih spratova zgrade, koji vam otimaju od plata, peru novac preko projekata koji su osuđeni na propast, kradu od reklama, izmišljenih putnih troškova, dnevnica, ne plaćanjem repriza glumcima i trpanjem para u svoje džepove.

Ako srušite kriminalnu vlast RTS, popadaće kao kule od karata i sve ostale razbojničke vlasti svih javnih preduzeća, a sa njima i oni koji vode ovu zemlju.

Imamo priliku, veliku priliku da srušimo krvopije srpskog naroda.

Da najurimo mafiju iz kinematografije i RTS u kojoj vlada masmedijska prostitucija.

Da dovedemo na vlast ljude kao što su Vasko Vasović.

Ima ih u Srbiji. Ima ih i na RTS.

Kada srušite Bujoševića, Čkrkića i ostale, bićete ponos svojih porodica i prijatelja i deca vam se više neće stideti da kažu: Moj tata i moja mama rade u Radio-televiziji Srbije.

Autor je dramski umetnik