Kad iz lokalne molekularne dijagnostike epidemije potonemo u globalne teorije zavere: Reakcija dr Vladana Čokića na tekst u Vašington postu

Mogu reći šta znam o dijagnostičkom radu u laboratoriji „Vatreno oko“ u Kliničkom centru Srbije kao neko ko je tamo u početku dobrovoljno radio. Krenućemo redom sa demistifikacijom onoga što je navedeno u spornom tekstu:

1. „Vatreno oko“ je bilo izvanredno ne samo u razbijanju genetskog koda za viruse, već i za ljude, sa mašinama koje mogu da dešifruju genetske instrukcije sadržane u ćelijama svake osobe na Zemlji.

POJAŠNJENJE: U „Vatrenom oku“ se radi samo dijagnostika koronavirusa PCR i antigenskom metodom, ne postoji aparat za sekvenciranje, odnosno očitavanje DNK ljudi. Tako da navedena izjava nema veze sa realnom postavkom laboratorije.

2. Krajem 2021. godine, … srpski zvaničnici su objavili da rade sa kineskom kompanijom na pretvaranju laboratorije u stalni objekat sa planovima za prikupljanje i čuvanje čitavih genoma, ili genetskih nacrta, građana Srbije.

POJAŠNJENJE: Ministarka nauke Jelena Begović je prošle godine izjavila da je u pripremi domaći projekat za određivanje DNK kod 1.000 pojedinaca kojim bi se sagledala genetika lokalnog stanovništva uz dijagnostički značaj za rizike od bolesti. To se na Zapadu već masovno radi u komercijalne svrhe, pa se i odavde šalju uzorci na genetske analize tipa prenatalnih testova ili za određene potvrde naslednih bolesti. Pomenuti potencijalni projekat za određivanje DNK kod 1.000 pojedinaca se ne može i neće raditi u „Vatrenom oku“ već u institutu iz koga ministarka potiče i koji ima za to odgovarajuću opremu.

Autor je naučni savetnik Instituta za medicinska istraživanja

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.