Vatromet za useljenje u stan od dva ara

Deca su zaplakala jer su ih iskričavi tragovi i detonacije šarenih raketa asocirale na dojučerašnju paljbu protivavionskih topova koji su svetlećim projektilima parali nebo iznad Lazarevog grada 74 dana uzastopno.

Stariji ljudi su se krstili nad ovim piromanskim bahanalijama vlasti koja je proslavljala potpisivanje Kumanovske kapitulacije i izdaju Kosova i Metohije.

Majke su, gledajući vatromet, sa razlogom strepele šta im je sa mobilisanim sinovima.

Jer moj brat Slobodan je sa svojom jedinicom za uklanjanje kasetnih bombi i merenje radioaktivnosti, te noći 9. juna 1999. godine, zaboravljen blizu Prištinskog aerodroma.

Moj prijatelj Juga je sa sve protivavionskim topom zaboravljen kod Đakovice.

Moji kumovi iz Peći su te noći vraćeni nazad sa Rudnice sa sve traktorom na koji su natovarili ceo svoj život, da ne bi širili paniku kako im je rečeno.

Dok su raznobojne rakete parale nebesa 9. juna 1999. baš kao i uveče 24. marta 2022., moj komšija iz Studenjaka, atletičar Goran Raičević, ubijen iz snajpera na Đurđevdan te 1999. u selu Kacikol kod Prištine, pridružen stroju besmrtnika na večnoj straži srpstva.

Možda se negde od gore sa malom Milicom pitao šta to slavite braćo Srbi.

Tog 24. marta 1999. Aleksandar Vučić je zadužio stan od dva ara, dezerter Vulin je zadužio tetku iz Kanade, a general Zdravko Ponoš je zadužio šlem i otišao da brani otadžbinu.

Posle 74 dana, 9 juna 1999. Slobodan Milošević je menjao Visoke Dečane za Bambilend, Aleksandar Vučić je menjao Pećku patrijaršiju za stan od dva ara, pretvorivši Gazimestan u parking za američke tenkove.

Sa Kosova i Metohije tog 9. juna 1999. Vučić i Milošević su proterali srpsku vojsku i policiju i zamenili ih sa NATO trupama i jedinicama OVK.

Srbi sa Kosova i Metohije su prvih nekoliko dana na Rudnici sprečavani da se evakuišu, a neki su vraćani nazad u mesta iz kojih su izbegli.

Pravo u Žutu kuću.

Posle su preživele naše parapolicijske puštale da dođu do Novog Pazara, ali su ih tu danima držali u dvorištu poljoprivrednog kombinata Vojin Popović kao u logoru.

Dok su se srpska ognjišta pretvarala u zgarišta, Vučić je svio svoje gnezdo u stanu od dva ara na Novom Beogradu.

Stan od dva ara je bio dovoljan da Vučića očas posla napusti patriotski zanos.

Kao što je bio dovoljan povod da 2012. godine Aleksandar Vučić zaposli Tonija Blera kao svog savetnika za platu od 200000 evra mesečno.

Ili da građanima Srbije otme penzije i plate kako bi Bilu Klintonu mogao da odnese dva miliona dolara za predizbornu kampanju njegove supruge, pa da Klintoni ponovo pobede na izborima, ne bi li nas opet bombardovali a Vučić se uselio u još veći stan.

Jer Vučić je pametan kako sam reče za sebe, pravdajući ovo besramlje.

Zato ne treba da nas čudi kako je 24. marta 2017. baš Gerhard Šreder pozvan da govori na skupu egzaltiranih naprednjaka u Areni.

Jučerašnji vatromet u Kruševcu na dan početka NATO agresije samo je dokaz kontinuiteta u proslavljanju 24. marta od strane onih kojima je rat bio brat i izvor neverovatnog bogaćenja.

A da bi licemerje bilo veće, pre podne je u Lazarevoj prestonici otkriven spomenik Veljku Radenoviću, komandantu posebnih jedinica policije koji je preminuo 29. septembra 2012. godine u Kruševcu i ispraćen u večnost bez ikakvog državnog protokola od strane napredne vlasti.

Posle deset godina dobio je spomenik u Kruševcu.

Najveće priznanje za sve heroje koji su poput Veljka branili otadžbinu biće kada neki novi policajci uskoro pokucaju na vrata „patriota“ koji vatrometom slave početak rata i sopstvenog bogaćenja i na pitanje ko je odgovore sa: „Došla tetka iz Kanade sa tečom iz Krušika i Jovanjice…“

Neka vam je laka zemlja koju ste branili heroji otadžbinskog rata. Sledeći vatromet biće u čast odlaska sa vlasti onih koji su vas poslali u rat i smrt i ovako drsko vam se još rugaju.

Neki će sa vlasti pravo u zaborav. A neki i u Zabelu. Uz vatromet koji toliko vole.

Autor je član Demokratske stranke