Šalterski radnici „bolji” od poslovodstva i države: Kako je u poštama za dva sata primljeno 100.000 prijava za vaučere?

Tako su šalterski radnici ovog javnog preduzeća (koji su zbog niskih primanja i urušavanja sistema u kome rade, zajedno sa kolegama iz dostave bili krajem prošle godine u do sada najvećoj obustavi rada, preko mesec dana) još jednom dokazali da bez obzira za državnu nebrigu i loše gazdovanje, mogu da u kratkom vremenu odrade poslove koji nijedan sistem u Srbiji ne može.

Pored razgranate mreže svojih pošta, Pošta Srbije je mnogo pre svih banaka imala savremen, vrlo ekonomičan način šalterskog poslovanja.

Na jednom šalteru obavlja se celokupna transakcija po uplatama – isplatama, a ne na tri, kao što je pre oko 20 godina bio model kod svim banka u Srbiji: na jednom šalteru službenik je vršio prijem i obradu naloga za uplatu-isplatu, na drugom šalteru kontrolor proveru i tek na trećem šalteru (blagajni) uplata ili isplata.

Prema istraživanjima autora ovog teksta, šalterski radnici u poštama imali su znatno veću produktivnost od svojih kolega u bankama, a primali su i oko 50 odsto manju platu od njih.

I dok im je plata bila manja a odgovornost veća, jer su svaki kiks kod isplate morali da nadoknade iz svog džepa, kao i da pišu izjavu ukoliko im se to ponovi u kraćem vremenskom intervalu, dotle je tri nivoa obrade takvog dokumenta kod banaka isključivala svaku mogućnost greške.

Kasnije su sve banke prihvatile organizaciju šalterskog poslovanja u poštama, neke prvo eksperimentalno, davanjem stimulacije od oko 30 posto na postojeću zaradu onim šalterskim radnicima koji su prihvatali da celokupnu transakciju obave na jednom, umesto na tri šaltera.

Iako su se univerzalni šalteri Pošte Srbije, na kome šalterski radnici sa lakoćom vrše raznovrsne usluge, od pismonosno-paketskih do uplata-isplata, pokazali vrlo efikasnim i za obimne projekte države, kao što je bilo prijavljivanje oko četiri miliona građana Srbije za besplatne akcije, i sada za turističke vaučere, to ne pobuđuje državu i poslovodstva Pošte Srbije i Banke Poštanska štedionica (BPŠ) na veću poslovnu saradnju, kako bi se većina poslova za ovu banku obavljala na šalterima pošta.

Iako se BPŠ u toku jednog veka postojanja skoro više od osamdeset godina razvijala pod okriljem Pošte, kao njenog većinskog vlasnika, koristeći njenu razgranatu mrežu, na kojima su pružane usluge i štednje (otvaranje i zatvaranje dinarskih štednih uloga) a kasnije uplate i isplate po tekućim računima, provere i štampanje izvoda po ovim računima, dostavljanje čekova na kućne adrese (pogodnosti koje nijedna druga banka nije imala kod ovog javnog preduzeća) poslovodstvo ove banke je pre oko 20 godina, uz podršku države i inertnost predstavnika Pošte u organima upravljanja ove banke, koje je više interesovala naknada za učešće u ovim organima, kao i pogodnosti na ličnom planu od takvog „brige”, krenula u ubrzani razvoj svoje mreže ekspozitura, kojih je polovinom 2016. godine bilo 114, a sada ima oko 220 u Srbiji.

Samo u poslednjih sedam godina BPŠ je zaposlila 1.611 osoba, tako da danas, prema rečima Bojana Kekića, predsednika Izvršnog odbora ove banke, na otvaranju ekspoziture u Veterniku, krajem prošle godine, ima 2.889 radnika.

Država je, umesto da podstiče poslovnu saradnju Pošte i Banke, u kojima ima većinsko vlasništvo, kako bi se što više usluga Banke vršilo u oko 1.500 pošta, u kojima je oko 4.500 univerzalnih, automatizovanih šaltera i u neadekvatno iskorišćenom prostoru od nekadašnjih kabinskih posrednika (telefonskih govornica), što bi s jedne strane smanjilo troškove BPŠ za zakupe i plate zaposlenih, dozvolila dalju ekspanziju u razvoju mreže ove banke, potpuno suprotno od poslovne politike ostalih banaka na tržištu Srbije.

Tako su danas u neposrednom okruženju pošta u većim gradovima i mestima ekspoziture BPŠ, pa su jedni drugima konkurencija u platnom prometu i drugim uslugama koje Pošta Srbije radi za ovu banku (uplata i podizanje gotovine sa tekućih računa).

Tako je do pre nekoliko godina BPŠ u svojim ekspoziturama, za razliku od pošta, onemogućavala licima koja nisu imala ovlašćenja za rad po tekućim računima korisnika, na čije račune su želeli da izvrše uplatu, da to urade bez provizije, pomoću internog naloga (nalog za uplatu) već su to morali da učine preko platnog prometa, uz odgovarajuću proviziju, što je bilo svojevrstan „pucanj u sopstvenu nogu”. Takva ograničenja druge banke nisu imale i nemaju.

Brojni su primeri koji ukazuju da znatan deo poslova BPŠ, koja kasni u digitalizaciji svojih usluga, mogu da se vrše na šalterima pošta, kao npr. predaja zahteva sa pratećom dokumentacijom za potrošačke kredite, isplata u dinarima kod transfera novca uslugom TIZI (kada korisnik iz inostranstva, elektronskim putem, zaduženjem svoje platne kartice, pošalje novac primaocu u Srbiji) koji se sada vrši samo na dva načina: direktnom uplatom na račun primaoca kod BPŠ ili isplatom u gotovom novcu na najbližem šalteru ove banke, što je veoma nepovoljno za primaoce po razuđenim mestima unutrašnjosti Srbije, koji nemaju otvoren račun kod ove banke.

Tako bi na npr. primalac novca putem ove usluge iz sela oko Prolom banje, u kojoj postoji pošta, a najbliža ekspozitura BPŠ u Blacu i Prokuplju, novac mogao da podigne u toj pošti, što bi mu uštedelo put od 60 do 70 kilometara i trošak za prevoz. To bi bio i značajan doprinos stvaranju uslova za opstanak žitelja u tim mestima, u kojima je već više godina sumorna stvarnost, da nakon smrti u staračkim domaćinstvima ostaju samo umrlice i zatarabljeni ulazi u oronulim i napuštenim kućama.

Inače, u poštama Srbije vrši se međunarodni transfer novca, novčanim doznakama u inostranstvo i iz njega putem Wester Union, MoneyGram, RIA, PostKeš (Rusiju, Ukrajinu, Belorusiju, Crnu Goru, Hrvatsku, BiH i Katar) a transfer novca u Srbiji PostNet uputnicom (novac je dostupan primaocu na svakom šalteru pošte, odmah posle uplate) i poštanskom uputnicom (uplata na šalteru svake pošta a isplata na bilo kojoj adresi u Srbiji).

I dok je BPŠ, uz blagoslov države i Narodne banke Srbije, sve više ulazila u poslovne odnose sa partnerima izvan Pošte, kao što su NIS Petrol i Gazprom, gde je korisnicima DinaCard Post Car omogućila, ne samo odloženo plaćanje do 60 dana, za iznose kupovine veće od 5.000 dinara, već i podizanje gotovine do tog iznosa, bez obzira koliki je račun za natočeni benzin ili drugu robu pri kupovini na njihovim benzijskim pumpama, dotle se sve više udaljavala od Pošte Srbije, čiji je naziv „poštanska”, svojevrstan brend, po čemu je prepoznatljiva već više od 100 godina.

Najveći deo klijenata BPŠ, posebno oni stariji, i dalje je u uverenju da je to banka koja je u vlasništvu Pošte, ili veoma tesno povezana sa njom.

Uticaj Pošte Srbije na poslovnu politiku ove banke, u kojoj je pre više od 20 godina imala većinski paket akcija, gde je po pravilu generalni direktor ovog preduzeća bio i predsednik Upravnog odbora Poštanske štedionice, dok u svom nazivu nije dodala i „Banka”, sve se više smanjivao nakon svake njene dokapitalizacije od strane države, koja je na taj način povećavala procenat svog vlasništva, dok se Pošte Srbije u ukupnom broju akcija BPŠ stalno smanjivao, tako da danas, prema podacima na sajtu BPŠ, iznosi 13,29 posto (262.568 običnih akcija) a na sajtu ovog javnog preduzeća je podatak od 24,18 posto, odnosno za 10,89 posto „veći” iznos od onog na sajtu BPŠ, što upotpunjuje sliku „zainteresovanosti” njenog poslovodstva za zbivanja u ovoj banci.

Auor je diplomirani politikolog-novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.